Rusija više ne želi nikakav novi „Minsk“ niti privremeni prekid rata koji bi Ukrajini dao vreme za novo naoružavanje, a pojedini zapadni analitičari sada otvoreno upozoravaju da bi sledeća faza sukoba mogla da se proširi na Odesu, Nikolajev, Dnjepropetrovsk i Harkov. Takve procene dolaze u trenutku kada Moskva sve jasnije poručuje da prihvata samo trajno političko rešenje po sopstvenim uslovima, dok Kijev i Zapad odbijaju da priznaju nove teritorijalne realnosti koje je Rusija uspostavila tokom rata.
Politički analitičar Alan Votson napisao je na društvenoj mreži Iks da Kremlj neće pristati na sporazum koji bi samo zamrznuo sukob i odložio novi rat. Prema njegovoj proceni, ukoliko Ukrajina odbije ruske zahteve, Moskva bi mogla da pojača operacije prema četiri ključna grada – Odesi, Nikolajevu, Dnjepropetrovsku i Harkovu.
Votson svoju procenu zasniva na uslovima koje je ruski predsednik Vladimir Putin izneo još u junu 2024. godine, kada je Moskva prvi put javno definisala šta smatra minimalnim uslovima za završetak rata.
Moskva više ne želi „zamrznuti sukob“
Prema ruskim zahtevima, neće biti privremenog prekida vatre koji bi omogućio Ukrajini da obnovi vojsku uz pomoć Zapada. Moskva takođe odbija mogućnost raspoređivanja evropskih mirovnih snaga na ukrajinskoj teritoriji i insistira da Ukrajina nikada ne postane članica NATO saveza.
Najvažniji zahtev ostaje priznanje Luganske, Donjecke, Zaporoške i Hersonske oblasti kao trajnog dela Rusije. Analitičari bliski ruskom pogledu na rat tvrde da bez toga Kremlj neće smatrati da je sukob politički završen.
Bivši analitičar CIA Lari Džonson ocenio je da su teritorije koje Moskva kontroliše već duboko uključene u ruski politički i pravni sistem i da Zapad mora da prihvati tu činjenicu ukoliko želi ozbiljne pregovore.
Prema njegovim rečima, Vašington i evropski saveznici i dalje potcenjuju koliko je Kremlj odlučan da rat završi isključivo pod uslovima koje smatra bezbednosno prihvatljivim.
Takve izjave dodatno podgrevaju strah da prostor za kompromis praktično nestaje i da se sukob približava još brutalnijoj fazi.
Zašto su Odesa i Harkov ključni
U svim novim analizama posebno se izdvajaju Odesa, Nikolajev, Dnjepropetrovsk i Harkov.
Odesa je najvažniji ukrajinski izlaz na Crno more i ključna tačka za trgovinu, logistiku i pomorsku kontrolu juga zemlje. Gubitak Odese bio bi ogroman politički i ekonomski udar za Kijev jer bi Ukrajina praktično ostala bez najvažnije morske kapije.
Nikolajev ima strateški značaj kao tampon zona između Hersona i Odese, dok je Dnjepropetrovsk jedan od najvažnijih industrijskih i logističkih centara Ukrajine.
Harkov, sa druge strane, predstavlja veliki vojni i politički simbol zbog blizine ruske granice i činjenice da se godinama nalazi među glavnim fokusima sukoba.
Dodatnu pažnju izazvala je i izjava Daglasa Makgregora, penzionisanog pukovnika američke vojske i bivšeg savetnika Pentagona, koji tvrdi da Rusija ima kapacitete za brzo napredovanje prema Odesi ukoliko proceni da pregovori više nemaju smisla.
To praktično znači da bi naredna faza rata mogla da donese još žešće sukobe oko velikih urbanih centara i ključnih logističkih pravaca.
Šta ovo znači za Ukrajinu i Zapad
Suština svih ovih analiza jeste da Moskva više ne veruje u model privremenih sporazuma poput Minska, jer smatra da su prethodni dogovori samo dali vreme Ukrajini da ojača vojsku uz podršku Zapada.
Zbog toga Kremlj sada insistira na trajnom političkom rešenju koje uključuje promenu bezbednosne arhitekture regiona i priznanje teritorija koje Rusija smatra svojim delom.
Za Ukrajinu bi nastavak rata u ovom pravcu značio dodatni vojni i ekonomski pritisak, ali i mogućnost da se borbe približe nekim od najvažnijih gradova u zemlji.
Za Zapad dilema postaje još ozbiljnija. Nastavak podrške Kijevu znači nastavak dugotrajnog i skupog sukoba, dok bi eventualno prihvatanje ruskih uslova otvorilo ogromne političke posledice širom Evrope i NATO saveza.
Zato se sve češće čuje ista procena – ako ne dođe do velikog političkog preokreta, rat ulazi u novu, mnogo opasniju fazu u kojoj bi Odesa, Harkov, Nikolajev i Dnjepropetrovsk mogli da postanu glavna žarišta sukoba.
