Novi evropski standard Evro 7, koji stupa na snagu krajem 2026. godine, menja način regulisanja emisija iz saobraćaja.
Nakon decenija fokusiranja gotovo isključivo na izduvne gasove, regulativa sada pokriva ceo automobil, sve izvore zagađenja i ceo njegov životni ciklus. Ovo uključuje i električne automobile, koji više nisu izuzetak. Šta se zapravo menja Ključna promena leži u širem pristupu.
Evro 7 prvi put uvodi ograničenja za čestice koje nastaju habanjem kočnica i guma, pored klasičnih emisija kao što su azotni oksidi. Ovo proširuje definiciju emisija daleko izvan motora.
U praksi, to znači da će proizvođači morati da optimizuju ne samo pogonske sklopove, već i materijale, težinu vozila i komponente koje se troše tokom vožnje. Izduvni gasovi ostaju slični, ali se fokus menja. Iako se očekivalo veliko pooštravanje za benzinske i dizel motore, konačna verzija standarda u ovom segmentu je relativno blaga.
Ograničenja za azotne okside (NOx) ostaju na nivou standarda Evro 6, 60 mg/km za benzinske i 80 mg/km za dizel motore.
Međutim, fokus se pomera na stvarne uslove vožnje. Emisije će se meriti u svakodnevnom saobraćaju, a ne samo u laboratoriji. Važnu ulogu u tome igra onbord monitoring, sistem koji kontinuirano prati emisije tokom vožnje. Ako vozilo pređe propisane granice, sistem to registruje i može to prijaviti.
Ovim se pokušava eliminisati razlika između deklarisanih i stvarnih vrednosti, što je bio jedan od ključnih problema prethodnih standarda. Trajnost postaje ključna stavka.
Evro 7 takođe uvodi strože zahteve za trajnost. Sistemi za kontrolu emisija moraju funkcionisati najmanje osam godina ili 160.000 kilometara, sa mogućnošću produženja na deset godina ili 200.000 kilometara. Drugim rečima, proizvođači više nisu odgovorni samo za početno stanje vozila, već i za njegovo dugoročno ponašanje.
Električni automobili više nisu izuzetak Posebno je zanimljivo da nova pravila utiču i na električne automobile. Razlog je njihova težina, koja, zbog velikih baterija, dovodi do većeg habanja guma i povećane emisije čestica. Upravo zato Evro 7 uvodi ograničenja ovih emisija bez obzira na vrstu pogona.
Pored toga, prvi put se definišu minimalni standardi za baterije. Nakon pet godina ili 100.000 kilometara, moraju zadržati najmanje 80 odsto svog kapaciteta, a nakon osam godina ili 160.000 kilometara, najmanje 72 odsto.
Šta je sa kamionima i autobusima
Planirani su dodatni strožiji zahtevi za kamione i autobuse, ali će oni stupiti na snagu kasnije, od 2030. godine. I u ovom segmentu naglasak je na realnim uslovima vožnje i dugoročnoj kontroli emisija, iako su konačna ograničenja blaža od početnih predloga Evropske komisije.
Kada standard stupi na snagu
Novi standard će se primenjivati na sve novoodobrene modele od 29. novembra 2026. godine, dok će od 2027. godine obuhvatati sva novoregistrovana vozila. Pravila se ne menjaju za postojeće automobile, oni ostaju u režimu koji je bio na snazi u vreme prve registracije.
Značaj ovih promena dodatno je podvučen podacima Evropske agencije za životnu sredinu i Zajedničkog istraživačkog centra Evropske komisije, prema kojima je drumski saobraćaj odgovoran za 39 procenata emisija NOx u Evropi, pri čemu skoro polovina dolazi iz urbanih područja.
Istovremeno, transport generiše 11 procenata emisija PM10. Automobili bi ponovo mogli da postanu skuplji Evro 7 stoga donosi ne samo tehničku evoluciju, već i promenu perspektive. Regulativa više ne posmatra automobil kao izvor izduvnih gasova, već kao sistem koji utiče na životnu sredinu tokom celog svog životnog ciklusa, piše Jutarnji.hr/Autoklub.
Za proizvođače to znači veći tehnološki izazov, a za kupce potencijalno dugotrajnija i sofisticiranija vozila, ali i veće troškove razvoja koji će se nesumnjivo preneti na cenu automobila.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
