Roštiljanje je za mnoge sinonim za zdraviji obrok jer se meso priprema bez dodavanja masnoća, a višak masnoće se tokom pečenja ocedi. Ipak, ova idilična slika može biti varljiva, jer istina je da tokom jednog druženja uz roštilj osoba vrlo lako može uneti i do tri hiljade kalorija, što je preporučeni unos za gotovo dva dana. Problem ne leži u samom načinu pripreme, već u izboru namirnica i količinama koje često premašuju svaku meru, pretvarajući potencijalno lagan obrok u energetsku bombu koja se kasnije teško opravdava.
Nisu svi komadi mesa jednaki
Nisu svi komadi mesa jednaki, a njihova kalorijska vrednost drastično varira. Apsolutni pobednik u kategoriji lakših opcija su pileća prsa bez kože, koja na sto grama sadrže tek oko 165 kalorija. S druge strane, popularni svinjski vrat, zavisno od udela masnoće, može imati i do 270 kalorija na sto grama. Čak i junetina može biti izvrstan izbor ako se odlučite za nemasne delove. Odresci poput bifteka mogu biti iznenađujuće nemasni i sadržati tek oko 170 kalorija na porciju od osamdesetak grama, pružajući pritom obilje visokokvalitetnih proteina.
Posebnu kategoriju čine klasici svakog roštilja – ćevapi i pljeskavice. Njihova kalorijska vrednost zavisi od vrste mesa i procenta masnoće u smesi. Porcija od stotinu grama ćevapa može sadržati od 250 do 350 kalorija, dok veća pljeskavica od dvestotinjak grama, čak i bez lepinje, lako može dosegnuti i do 600 kalorija, posebno ako je pripremljena od mešavine svinjskog i junećeg mesa s većim udelom masnoće.
Često zaboravljamo da kalorije ne dolaze samo iz mesa, već i iz svega što ga prati. Samo jedna lepinja ili somun, koji upiju masnoću s mesa, mogu dodati između 200 i 300 kalorija, čime se ukupan zbroj penje u nebo. Kad se tome dodaju razni umaci, majoneza i drugi kalorični dodaci, brojke postaju alarmantne.
Kako odabrati pametnije?
Stručnjaci savetuju da se biraju nemasniji komadi mesa poput pilećih i ćurećih prsa, svinjskog filea ili određenih delova junetine poput buta ili bifteka, koji su bogati proteinima ključnima za izgradnju mišića i osećaj sitosti. Pritom je ključna i kontrola porcija. Preporučena porcija je od 100 do 150 grama, što otprilike odgovara veličini dlana. Takva količina osigurava dovoljno proteina za oporavak mišića i stabilizaciju šećera u krvi, a da pritom ne opterećuje organizam viškom kalorija i zasićenih masti.
