Verovali ili ne, preteran unos paradajza u svakodnevnoj ishrani često se dovodi u vezu sa pojavom bolova u telu.
Kao jedan od glavnih uzročnika navodi se specifično jedinjenje alkaloid solanin. Iako stručnjaci i dalje raspravljaju o njegovom direktnom uticaju kod zdravih osoba, iskustva pokazuju da kod osetljivih ljudi prevelike količine određenih supstanci mogu doprineti pojavi bolova u zglobovima.
Kada je u pitanju urinarni sistem, potreban je dodatni oprez. Kod osoba sa problemima bubrega, povećan unos oksalata iz ove namirnice može dodatno pogoršati stanje.
Organizam teško razgrađuje velike količine ove supstance, što može dovesti do njenog taloženja i stvaranja bolnog kalcijum oksalatnog peska.
Kada su u pitanju alergijske reakcije i uticaj histamina, treba napomenuti da crveno povrće sadrži različita jedinjenja koja mogu uticati na imuni sistem.
Kod osoba koje imaju intoleranciju na histamin, ova namirnica može predstavljati rizik.
Prema istraživanju objavljenom u časopisu The American Journal of Clinical Nutrition, unos hrane bogate histaminom može kod osoba sa nedostatkom DAO enzima izazvati izražene alergijske reakcije.
Kod tih osoba mogu se javiti osip, oticanje jezika, svrab ili poteškoće sa disanjem. Zbog toga, ukoliko se primećuju burne reakcije kože nakon obroka, sledeći unos ovakve hrane može dovesti do još jačih simptoma.
Kod osoba sa sindromom nervoznih creva ishrana mora biti pažljivo planirana, jer paradajz može delovati kao okidač za različite tegobe.
To može uključivati bolne grčeve u stomaku, učestalu dijareju, izraženu nadutost i pojačano stvaranje gasova.
Takođe, njegova prirodna kiselost može iritirati mokraćne puteve. Osobe koje imaju urinarnu inkontinenciju često navode da im kisela hrana otežava smirivanje neprijatnih simptoma.
Česta je zabluda da termička obrada značajno smanjuje kiselost. Međutim, proizvodi poput kečapa, pirea i kuvanih soseva mogu biti još koncentrovaniji, pa kod osetljivih osoba mogu dodatno pojačati tegobe i grčeve.
