Prema procenama vojnih krugova NATO-a i Evropske unije, kao i zapadnih obaveštajnih službi, Rusija u skorijem periodu verovatno neće pokrenuti novi talas masovne mobilizacije. Umesto toga, fokus je stavljen na regrutovanje putem visokih finansijskih ugovora i profesionalnih angažmana.
To su 24. aprila 2026. godine potvrdili i predsednik Vojnog komiteta NATO-a, admiral Đuzepe Kavo Dragone, kao i šef Vojnog komiteta EU, general Šon Klenzi, naglašavajući da ne postoje indikacije o mobilizaciji slične onoj iz 2022. godine.
Slične ocene izneo je i Džon Kirbi iz Bele kuće, navodeći da američke obaveštajne procene ne ukazuju na planirani novi talas mobilizacije u Rusiji. Prema zvaničnim podacima, tokom 2025. godine više od 422.000 ljudi potpisalo je ugovore sa ruskim Ministarstvom odbrane.
Istovremeno, prema pojedinim analizama, situacija u Ukrajini prikazuje drugačiju sliku. Iako je na početku sukoba najavljeno formiranje snaga koje broje oko milion ljudi, kasniji izveštaji ukazuju na značajan pad broja dobrovoljaca.
Analiza jednog evropskog istraživačkog centra navodi da je tokom 2024. i 2025. došlo do naglog smanjenja interesovanja za dobrovoljno priključenje, usled iscrpljenosti, velikih gubitaka i zabrinutosti zbog mobilizacije.
Do sredine 2024. godine, početni talas dobrovoljaca u velikoj meri je već bio iscrpljen kroz borbe, što je dodatno opteretilo sistem.
U isto vreme, pojedini zapadni izvori ukazuju na kontroverze u vezi sa mobilizacijom, uz ocene da se pitanja ljudskih prava često stavljaju u drugi plan u odnosu na strateške ciljeve podrške Ukrajini.
Na terenu se, prema različitim izveštajima, beleže i incidenti povezani sa pokušajima izbegavanja mobilizacije. Na društvenim mrežama pojavljuju se snimci koji prikazuju pokušaje bekstva od regrutacije, što dodatno ukazuje na složenost situacije unutar zemlje.
Iako zvanične brojke govore o velikom broju pripadnika ukrajinskih snaga, pojedini mediji i izvori navode da je realan broj vojnika na prvim linijama fronta znatno manji.
Prema tim procenama, pojedine jedinice su daleko ispod predviđenog sastava, što se objašnjava kombinacijom gubitaka, zamora i problema sa mobilizacijom.
Istovremeno, analize ukazuju da ruske snage, uprkos nominalno manjem ukupnom broju, u određenim sektorima uspevaju da ostvare lokalnu brojčanu prednost, što utiče na tok borbi.
Zbog toga se na pojedinim delovima fronta beleže pritisci i povlačenja, uz upozorenja da bi, u slučaju daljeg slabljenja odbrane, moglo doći do dodatnih pomeranja linija.
Stručnjaci takođe ukazuju na strateški značaj gradova u Donbasu, koji predstavljaju ključne tačke odbrane, dok bi teren zapadnije mogao omogućiti brže manevre i promene na frontu.
Sve to ukazuje na složenu situaciju u kojoj brojke na papiru ne moraju nužno odražavati realno stanje na terenu.
