Nastali poremećaj u snabdevanju aluminijuma preti da postane jedan od najvećih u istoriji tržišta. Njegovi efekti već se prelivaju na globalnu ekonomiju, jer se aluminijum, lagan i savitljiv metal, koristi u svemu, od potrošačke elektronike i ambalaže za hranu do građevinarstva, vazduhoplovstva i automobilske industrije.
Šta pokreće nedavna kretanja cena aluminijuma?
Od početka rata u Iranu, cene aluminijuma su veoma nestabilne. Prvo su naglo porasle na najviši nivo od 2022. godine, da bi potom pale zbog zabrinutosti oko šireg ekonomskog uticaja.
Cene su zatim ponovo skočile krajem marta nakon što su iranski dronovi i rakete pogodili dva proizvodna postrojenja u Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Bahreinu. Islamska revolucionarna garda Irana saopštila je da su ta postrojenja snabdevala američku vojsku i opisala napade kao odmazdu za američko-izraelske udare na iransku infrastrukturu.
Postrojenje u UAE, jedno od najvećih u regionu, bilo je primorano da obustavi rad, a procenjuje se da bi ponovno pokretanje moglo trajati i do godinu dana. Fjučersi aluminijuma na Londonskoj berzi metala nastavili su da rastu tokom aprila, jer su trgovci sve više računali na globalni manjak ponude, prenosi Bloomberg.
Iako je 8. aprila postignut sporazum o primirju između Irana i SAD, Ormuski moreuz je i dalje bio uglavnom zatvoren do 17. aprila, a mnogi trgovci i analitičari su i dalje očekivali da bi cene aluminijuma mogle premašiti istorijske maksimume iznad 4.000 dolara po toni, dostignute 2022. godine kada je rat u Ukrajini izazvao sličan poremećaj u snabdevanju.
Zabrinutost zbog nestašica vidi se i na fizičkom tržištu. Premije koje kupci plaćaju da obezbede aluminijum naglo su porasle, a doplate za aluminijumske poluge, leguru koja se koristi u građevinskim elementima i avionima, skočile su više od 90 odsto u Evropi za šest nedelja od početka američko-izraelskih napada na Iran, prema podacima agencije Fastmarkets Ltd.
Koliko je Bliski istok važan za lance snabdevanja aluminijumom?
Zemlje Persijskog zaliva decenijama koriste jeftinu energiju kako bi razvile konkurentnu industriju aluminijuma, kao deo šire strategije smanjenja zavisnosti od izvoza nafte i gasa i prelaska na proizvodnju. Topljenje aluminijuma, koje zahteva ogromne količine električne energije, bilo je ključno u toj strategiji.
Države poput Ujedinjenih Arapskih Emirata, Katara, Saudijske Arabije i Omana danas su važni centri za proizvodnju aluminijuma, a Bliski istok u celini učestvuje sa oko 9 odsto svetske proizvodnje.
Samo dve fabrike koje su nedavno bile meta napada imaju ukupni kapacitet od oko 3,2 miliona tona godišnje, dok zemlje Saveta za saradnju u Zalivu zajedno proizvode više od 6 miliona tona. Ukupna svetska proizvodnja prošle godine iznosila je oko 74 miliona tona, pri čemu Kina čini 60 odsto proizvodnje, prema podacima trgovinske asocijacije International Aluminium.
Region ima nesrazmerno veliku ulogu na globalnim tržištima jer se većina njegove proizvodnje izvozi, naročito u Evropu i Severnu Ameriku. Oko četvrtine uvoza aluminijuma u Evropsku uniju dolazi iz zemalja Persijskog zaliva. Istovremeno, ove topionice u velikoj meri zavise od uvoza sirovina poput boksita i glinice, što ih čini ranjivim na poremećaje u pomorskim rutama.
Kako je rat uticao na industriju aluminijuma?
Čak i pre direktnih napada na postrojenja, zatvaranje Ormuskog moreuza počelo je da prekida dotok ključnih sirovina. Proizvodnja aluminijuma zavisi od glinice (alumine), belog, kristalnog praha koji se dobija preradom boksitne rude i uvozi u region iz zemalja poput Australije i Gvineje.
