Predlog Evropske komisije (EK) predviđa značajnu promenu strukture potrošnje, uz jači fokus na odbranu, jačanje konkurentnosti, industrijsku politiku i programe koji podržavaju čiste tehnologije i inovacije, prenosi Blumberg.
To znači da bi se novac koji ide za poljoprivredu i razvoj siromašnijih regiona mogao smanjiti ili raspodeliti drugačije nego ranije.
Rasprava o budžetu otvorena je već na samitu EU u Kipru, gde su lideri prvi put ozbiljnije razmatrali predlog, i to u senci rata na Bliskom istoku koji je dominirao političkom agendom.
Bogate članice Evropske unije, koje su neto davaoci u zajednički budžet, ponovo su izrazile nezadovoljstvo veličinom paketa i upozorile da je predloženi iznos od 1,8 biliona evra prevelik.
Pored toga, kritikuju i planove Evropske komisije da ukine postojeće povraćaje doprinosa koji trenutno važe za zemlje poput Nemačke, Holandije, Švedske, Danske i Austrije.
Istovremeno, zemlje sa velikim poljoprivrednim sektorima, pre svega Francuska, insistiraju da se očuva finansiranje kroz Zajedničku poljoprivrednu politiku i da subvencije farmerima ostanu stabilne.
Evropski parlament, koji će o paketu raspravljati u Strazburu, zauzima drugačiji stav i zalaže se za povećanje ukupnog budžeta.
Dodatni spor izaziva i predlog Evropske komisije da se uvedu novi izvori prihoda Evropske unije, tzv. „sopstveni resursi“, kako bi se pomogla otplata dugova iz pandemijskog perioda.
Francuski predsednik Emanuel Makron predložio je da se ti dugovi refinansiraju i produži zaduživanje EU kroz nove zajedničke obveznice, što je neprihvatljivo za fiskalno konzervativnije zemlje poput Nemačke.
Usvajanje ovakvog sedmogodišnjeg budžeta obično traje kroz više rundi pregovora između Komisije, država članica i Evropskog parlamenta, bez unapred fiksiranog završnog datuma dok se ne postigne kompromis.
