Tokom svoje duge karijere, Vera Matović prolazila je kroz teške trenutke kada je morala podignute glave da uveseljava ljude uprkos situacijama kroz koje je prolazila.
Ona se setila najvećeg porodičnog gubitka kada se u sličnoj situaciji našao i njen kolega sa estrade.
– Meni je majka umrla u četvrtak, a ja sam u ponedeljak otišla da pevam. Ona je za to vreme bila u kapeli dok smo čekali da je sahranimo– seća se Vera koju je teška sudbina zadesila u isto vreme kada i njenog kolegu Eru Ojdanića.
– I zajedno nas dvoje idemo da pevamo ispraćaj čoveku, a očevi nam leže u kapelama. To je bilo strašan osećaj. Oboje dođemo u crnini, i ja ga pitam: „Eki, kako da uđemo u crnini, čovek ispraća sina u armiju“, ali bilo je sve tako kako je bilo. I on kaže kako se nije setio da je u crnini. „Imam, kaže u kolima teksas jakne“. Onda zajedno uđemo sa teksas jaknama unutra u dvorište sa osmehom na licu.
