Pevača Darka Lazića su kamere domaćih medija uhvatile na snimanju spota za pesmu koju je posvetio poginulom bratu Draganu u saobraćajnoj nesreći.
Darko se polako vraća na scenu iako tuga ne jenjava. Na pitanja kako je, teško je sabrati emocije koje se bore između bola i pokušaja da pred porodicom ostane jak.
– Hvala na pitanju, ali na to pitanje mi je teško da odgovorim. Trudim se i borim da nastavim dalje, jer život ide dalje i ja moram da nastavim, ali kada bih rekao da sam dobro, slagao bih jer nisam dobro, ali to ne pokazujem. Imam svoje trenutke kada tugujem, ali to niko ne vidi osim mojih bližnjih i za to niko ne treba da zna. Tugu koju nosim to samo ja znam, a ovo što drugi komentarišu u smislu “vratio se na scenu i počeo je da radi“ to samo mogu maloumni da tako nešto napišu i pomisle i tih ljudi mi je žao. Kad se molim bogu za zdravlje i mir svoje porodice, tada se molim i za njih da im bog podari snage, mira i pameti ali i da im da sreće – kaže Darko koji ne krije da nije mogao da veruje da je bilo onih kolega koje su ga osudile što je počeo da nastupa.
– Uvek je tu tih deset posto koji će napisati nešto loše, ali to su uvek isti ljudi koji su nesrećni. Što želim svojima, želim i njima, a to je sve najbolje. Ne dotiče me jer svako ima pravo na svoj život i svoje mišljenje. Morao sam da se vratim jer je meni lakše, ali meni bi moj brat prvi rekao: “Buco, nemoj slučajno da nisi nastavio da pevaš“. Nisam se ni oprostio od njega jer je on uz mene svaki trenutak i svaki dan i osetim ga u svom srcu. Nisam sam, tu je sa mnom i daje mi snagu i volju da nastavim dalje. Vreme ne leči rane i pevač to i ne očekuje.
– Dosta vremena provodim tamo gde smo zajedno vreme provodili i tu najviše osećam da je sa mnom i da me tera i da mi kaže: “Buco, ajde idemo na pecanje“ ili “Buco, ajde idemo da se vozimo“. Radim kako mi srce kaže da radim. Ne slušam nikog, ni šta je ispravno, ni šta nije. Svi su pametni, samo želim da me ljudi puste i da radim kako se osećam. Niko ne nosi moju bol i ne oseća bol koju ja osećam, kao i moja majka, moja porodica i njegova porodica. Ne bih poželeo da niko oseća tu bol koju ja osećam, a to što sam mentalno jak i psihički i fizički kada me vidite to je moja veličina i zato sam tu gde jesam.
„Na sahranu su neki došli da se promovišu“
Veliki broj porodice, prijatelja i kolega bio je na sahrani Darkovog brata.
– Ne bih puno da pričam o tome jer meni je najbitnije da su tu bili ljudi koje volim. To je mali krug ljudi koji mene zaista vole i poštuju, mi smo svi tu kao jedna velika porodica. Imam prijatelje sa kojima idem kroz život i svi koji su bili, došli su da ispoštuju mene jer je to velika tragedija, ali verujem da je bilo onih koji su došli da bi se ispromovisali, a neki su rekli da su ga čak i sanjali. Pa ko su oni da ga sanjaju? Ne bih da pričam o tome i nadam se samo da svi koji su bili su došli iskreno. Dragan je osoba koju su svi voleli, on je bio harizmatičniji i od mene i druželjubiviji. Bio je čovek iz naroda i nasmejan. Nikada niko nije mogao da ga vidi namrštenog. On je bio čovek iz naroda, voleli su ga ljudi i to se vidi po tome ko je sve bio – zaključio ej Darko Lazić
Alo/Blic
