Anđelina životna priča počinje bolno – biološka majka ju je napustila odmah po rođenju, a prvih osam meseci provela je u bolnici, bez ijednog člana porodice koji bi došao da pita za nju.
Sve se promenilo zahvaljujući jednom novinskom tekstu. U avgustu 2000. godine, u beogradskom dnevnom listu objavljena je priča o napuštenoj bebi iz užičke bolnice. Upravo taj članak doveo je do Miladina i Radice, bračnog para koji godinama nije mogao da dobije dete. Oni su odlučili da joj pruže dom, ljubav i novi početak – i dali su joj ime Anđela.
„Nije želela ni da me pogleda“
Kako Anđela priča, njena biološka majka je odmah nakon porođaja rekla da ne želi dete. Nije želela ni da je podoji, niti da je vidi, a bolnicu je napustila već prvog dana.
Jedino što je ostavila iza sebe bilo je ime koje je predložila – Ana. Međutim, medicinsko osoblje ju je nazvalo Milica, jer, kako su rekli, bila je „mila“ beba.
„Osam meseci sam provela u bolnici. Sestre i lekari su brinuli o meni. Kažu da sam bila nasmejana, ali često okrenuta ka zidu… niko nikada nije došao da pita za mene“, seća se Anđela.
Jedan tekst – novi život
Priča iz novina stigla je do Miladina iz Despotovca. Tog jutra, dok je išao na posao, kupio je novine i ugledao njenu fotografiju.
„Nisam odmah rekao supruzi. Kada sam se vratio kući, sve sam joj ispričao i odlučili smo da odemo da je vidimo“, prisetio se.
Susret je bio poseban.
„Iako sam uvek bila mirna u krevecu, kada je došao – pružila sam ruke ka njemu. Kao da sam znala. Tada je rekao: ‘Ovo je moje dete’“, priča Anđela.
U njihovom domu dobila je sve što joj je nedostajalo – sigurnost, ljubav i detinjstvo kakvo zaslužuje svako dete.
Istina koju je saznala slučajno
Iako su roditelji pokušavali da je postepeno pripreme, istinu je saznala sa sedam godina – od komšinice.
„Rekla mi je da Radica i Miladin nisu moji pravi roditelji. Došla sam kući i pitala ih. Tata je zaplakao, a mama mi je sve objasnila. Plakala sam, ali su oni za mene oduvek bili i ostali – mama i tata“, kaže ona.
Susret koji je boleo
Kada je odrasla, odlučila je da pronađe biološku majku. Pronašla ju je i otišla da je vidi, ali susret je bio kratak i hladan.
„Stajala je na dva metra od mene. Pitala sam samo ‘zašto’, a ona je rekla da nema šta da priča i da je to za nju završeno. Srušila sam se i završila u Hitnoj pomoći… ona se samo okrenula i otišla“, priča Anđela.
Kasnije je saznala i da je majka pokušavala da prekine trudnoću, kao i da njen rođendan obeležava kao dan nesreće.
Danas – drugačiji život
Danas je Anđela Milojević uspešna mlada žena – inženjerka elektrotehnike, nastavnica koju đaci obožavaju i majka male devojčice.
Kaže da ne nosi mržnju:
„Nisam ljuta, jer znam da nisam kriva. Ne mogu da je zovem majkom, ali ne mrzim je. Kada sam rodila svoje dete, tek tada sam shvatila koliko je teško razumeti takav postupak.“
Pomaže drugoj deci
Svoju priču danas koristi da pomogne drugima. Posećuje domove za decu bez roditeljskog staranja i trudi se da im pruži makar malo pažnje i topline, piše Žena. rs.
„Želim da znaju da ih čeka bolji život i da to što su ostavljeni ne znači da manje vrede“, poručuje.
Na kraju, veruje da ništa nije slučajno:
