Britanski naučnik je otkrio kada je najbolje vreme za konzumiranje kafe kako biste iz nje izvukli maksimalne koristi. Pronaći pravi trenutak za kafu može doneti značajne zdravstvene i funkcionalne prednosti, što potvrđuje i nauka.
Kafa je za mnoge ljude prvi napitak ujutru. Kofein je najčešće korišćen stimulans u svetu kada je reč o poboljšanju performansi. On je zapravo droga, a ne nutrijent, i predstavlja najrašireniji psihostimulans koji ljudi koriste.
U Velikoj Britaniji se svakog dana popije oko 98 miliona šolja kafe. Osim što pomaže pri razbuđivanju, poznato je da poboljšava fizičke sposobnosti kao što su snaga i izdržljivost, ali i kognitivne funkcije poput budnosti, brzine čitanja i rešavanja problema, piše Science Focus.
Kako deluje kofein
Prema rečima Džejmsa Betsa, profesora metabolizma na Univerzitetu u Bat-u, postoji veliki broj supstanci za koje se tvrdi da poboljšavaju performanse, ali samo mali broj zaista ima efekat. Kofein se nalazi na vrhu te liste jer su njegovi efekti snažni i dosledni, a apsorbuje ga gotovo svako tkivo u ljudskom telu.
Ovi efekti nastaju kroz različite biološke mehanizme. Kofein stimuliše nervni sistem i povećava nivo adrenalina, zbog čega se osećamo manje umorno. On takođe podstiče korišćenje masti kao izvora energije, čime telo štedi zalihe glikogena, što objašnjava poboljšanje izdržljivosti.
Pored toga, kofein blokira receptore neurotransmitera adenozina, koji ima ulogu u podsticanju sna. Upravo zbog toga se nakon šolje kafe osećamo budnije i energičnije. Međutim, u nekim situacijama kofein može izazvati i prekomernu stimulaciju, pa osoba može postati hiperaktivna kada joj to nije potrebno.
Kafa koja se pije kasno tokom dana može otežati uspavljivanje, dok prevelike količine kofeina mogu izazvati nervozu i anksioznost, posebno ako nema fizičke aktivnosti koja bi iskoristila tu dodatnu energiju.
Nauka sve više razume ove nijanse. Istraživanja Džejmsa Bettsa, profesora metabolizma na Univerzitetu u Bat-u, bave se time kako vreme unosa hranljivih materija i supstanci utiče na zdravlje. On je 2020. godine otkrio da konzumiranje jake kafe odmah nakon lošeg sna može narušiti regulaciju šećera u krvi tokom dana.
Prema njegovim rečima, kada ljudi loše spavaju pa popiju kofein pre doručka, dolazi do značajno većeg skoka glukoze i insulina. To znači da organizam slabije kontroliše šećer u krvi i otežano procesuira obrok.
Pored toga, loša regulacija šećera u krvi dugoročno može povećati rizik od bolesti kao što su dijabetes tipa 2 i srčana oboljenja.
Bets navodi da je bolje sačekati najmanje sat vremena nakon doručka pre nego što se popije kafa, jer je tada varenje i apsorpcija nutrijenata već u većoj meri završena.
Takođe, preporučuje se usklađivanje unosa kofeina sa fizičkom aktivnošću ili zadacima. Ako je cilj poboljšanje performansi tokom treninga ili trčanja na 5 kilometara, najbolje je popiti kafu oko 45 do 60 minuta pre početka aktivnosti.
