U finišu kada je zakucao posle ofanzivnog skoka, videlo se po njegovoj reakciji koliko mu znači to, a u razgovoru za Mozzart sport je i objasnio takvu svoju reakciju.
-Zato što stalno udaraju i hvataju ljude za ruke. Imam osećaj da kada ja to radim, sudije sviraju odmah faul, a kada oni to rade – prođu nekažnjeno. I to baš mrzim.
Upitan je i o sudijskim kriterijumima u Evroligi i ABA ligi.
-Isto mi je. Ne mislim da su problem sudije, već način na koji se igra. Stalno mašu rukama, udaraju laktovima. Naravno, ne rade to samo oni – svi to rade, i mi takođe. Ali emocije preovladaju kod mene u ovakvim utakmicama pred našim navijačima.
Dodaje da pokušava da kontroliše reakcije, iako to nije uvek lako.
-Trudim se da ostanem miran, posebno u poslednje vreme pokušavam da ne igram na način na koji drugi igraju protiv mene. Stalno me udaraju, ali dobro… to je deo košarke, možda čak i znak poštovanja.
Jedan faul ga je posebno pogodio.
-Uspevam uglavnom, ali večeras sam bio baš blizu da izgubim živce. Svirali su mi faul koji nije imao nikakvog smisla – držao sam ruke visoko iznad glave da sudija vidi da ne radim ništa, ali opet nije pomoglo.
Na kraju, Fernando ističe da razume kontekst i težinu utakmica koje igra u Srbiji.
-Nije to loš način igre, samo je teško ostati ravnodušan. Emocije su jake u ovakvim mečevima. Svestan sam tradicije i kulture večitog derbija u Srbiji, navikao sam se.
