Laknulo je širom planete, to se vidi i po berzi, cena nafte je pala za 10 odsto, na podnošljivih 90 dolara po barelu. To je dobro za globalnu ekonomiju, i pre svega, za živote ljudi na Bliskom istoku. Ipak, daleko od toga da je gotovo. Između redova, jasno je da Iran ima adut u rukavu, i verovatno je pitanje dana kada će pokrenuti pitanje koje glasi – a gde su naše pare?
U medijima se ovih dana tiho, ali češće pominje suma od 100 milijardi dolara zamrznute iranske imovine, oko 2 milijarde samo u Sjedinjenim Američkim Državama.
Stara priča, nova šansa
Da se razumemo, to pitanje nije novo, štaviše, postoji više od četiri decenije. Dugo se raspravlja o sudbini iranske imovine zamrznute u inostranstvu. Iako su teme poput nuklearnog programa i bezbednosti Persijskog zaliva formalno u prvom planu, upravo milijarde dolara blokiranih sredstava predstavljaju najkonkretniji pregovarački alat za Irance, pa i Amerikance, i ključ za vrata svakog budućeg sporazuma.
Ta solidna suma novca je, inače, raspoređena širom sveta. Reč je uglavnom o prihodima od prodaje nafte koji nisu mogli biti transferisani u Iran zbog međunarodnih sankcija. U okviru šireg sporazuma oko prodaje nafte, Iran potražuje oko 27 milijardi dolara koje mu razne države duguju, među njima i verni partner, Kina. Ostatak je, prema medijima, smešten u Iraku, Indiji, i Kataru, i manji deo u Evropi. Ipak, ključ za jednu od najvećih zamrznutih kasa na planeti drže Amerikanci.
I aktuelni pregovori pokazuju koliko je ova tema centralna, jer, kao i uvek, sve se vrti oko novca. Prema dostupnim informacijama, jedna od opcija koja se razmatra jeste model „novac za bezbednost“ – odnosno odmrzavanje sredstava u zamenu za ograničavanje iranskog nuklearnog programa.
Pregovori idu ovako – Amerikanci odmrznu deo iranskih milijardi, Iranci daju Amerikancima deo od svog veoma vrednog obogaćenog uranijuma. I opet, sve se vrti oko para i vrednih resursa. Uostalom, Tramp je mnogo puta naglasio da je on, pre svega i iznad svega, biznismen. Doduše, biznismen koji je šest puta bankrotirao, u okviru šest različitih firmi, od 1991. do 2009. godine, ali o tome drugom prilikom.
Što se istorijskog konteksta tiče, koreni problema sežu u 1979. godinu i Islamsku revoluciju, kada su SAD prvi put blokirale iranska sredstva. Od tada, sankcije su se širile i pooštravale, posebno nakon sporova oko nuklearnog programa. Tokom godina, delovi sredstava su povremeno odmrzavani u zamenu za političke ustupke, poput sporazuma o nuklearnom programu ili razmene zatvorenika.
U principu, pregovori oko iranskih milijardi mogli bi da budu istorijski. Iranu je taj novac potreban, više nego ikad. Postoje tri moguća scenarija: delimično odmrzavanje uz ozbiljne ustupke SAD-u (srpski rečeno, tante za kukuriku). Sveobuhvatan, dugoročni dogovor, što bi bilo idealno. Ili najgori mogući ishod, nastavak sukoba i niko ne dobija ništa, a raste samo broj ljudskih žrtava.
Jedno spasonosno rešenje
Iako je pitanje suvo finansijsko, ovaj predstavlja više od monetarne kategorije. Sada se odlučuje o odnosu snaga u međunarodnoj politici. I hteo to Tramp da prizna ili ne, Teheran je u prednosti. I dalje imaju Ormuski moreuz, koji im je nadohvat ruke za blokadu.
Imajući sve to u vidu, Tramp svakako mora da priguši svoju zapaljivu retoriku uperenu protiv Irana, koju ciljano plasira pred predstojeće međuizbore za kongres u SAD-u, koji će se održati u novembru ove godine. Ima šansu da se, bar u američkoj javnosti, predstavi kao mirotvorac. Sjedinjene Američke Države i Iran, pišu mediji, sada pregovaraju o tome da SAD odmrznu 20 milijardi dolara iranskih sredstava u zamenu za to da Iran odustane od svojih zaliha obogaćenog uranijuma.
To je dobar put. Iran dobije novac za obnovu, SAD uranijum, a tržište nafte odahne, sa njim i globalna ekonomija, sve do cena hrane. Držimo palčeve, jer sve je bolje nego da planeta bankrotira, poput mnogih firmi Donalda Trampa.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
