U Nemačkoj se već mesecima tiho, ali uporno gradi nova vojna realnost, i to ne samo kroz brojke i budžete, već i kroz konkretne mere koje direktno zadiru u svakodnevni život građana.
Jedna od njih posebno odskače: ograničenje izlaska iz zemlje za muškarce uzrasta od 17 do 45 godina. Ta mera, koja je stupila na snagu početkom 2026. godine, jasno pokazuje pravac u kojem se Berlin kreće – ka ozbiljnoj militarizaciji društva i jačanju vojne spremnosti.
Kako prenosi Berliner Zeitung, svi muškarci koji su navršili 17, ali još nisu napunili 46 godina, više ne mogu tek tako da napuste Nemačku ako planiraju da budu odsutni duže od tri meseca.
Razlog odlaska pritom nije važan – bilo da je reč o studijama, poslu, volontiranju ili običnom putovanju.
Ključna stvar je da dozvolu ne izdaje migraciona služba, već direktno vojno ministarstvo. I to, kako je naglašeno iz zvaničnih izvora, nije privremena mera, već trajno pravilo koje će važiti ubuduće.
Zvaničnici objašnjavaju da država mora da zna gde se nalaze potencijalni regruti u slučaju potrebe za hitnim pozivom. Sistem još uvek nije do kraja razrađen, pa ostaje dosta nejasnoća – od toga kako će se zahtevi obrađivati, do toga šta konkretno čeka one koji odluče da odu bez odobrenja.
Uveravanja da će odbijanja biti retka postoje, ali sama činjenica da je prijava obavezna već menja dosadašnju praksu.
Sve to dolazi u trenutku kada Nemačka ubrzano sprovodi široku vojnu reformu. Plan je da se broj vojnika poveća na gotovo 270 hiljada.
Za modernizaciju vojske već je izdvojeno blizu 100 milijardi evra, dok se dugoročno pominje cifra od oko 380 milijardi.
Berlin otvoreno govori o ambiciji da postane vodeća vojna sila u Evropi, što dodatno pojačava političke tenzije i reakcije iz inostranstva. Iz Kremlja je, recimo, već stigla poruka da Nemačka zanemaruje istorijske lekcije.
Zakon koji stoji iza cele reforme usvojen je početkom decembra 2025. godine u Bundestagu, sa 323 glasa za i 272 protiv. Njegove posledice već se osećaju na terenu.
Mladići rođeni 2008. godine i kasnije dobijaju upitnike u kojima se pitaju da li su spremni za vojnu službu. Za njih je odgovor obavezan, dok je za devojke ostavljen kao opcija. Taj detalj, iako na prvi pogled tehnički, izazvao je dosta komentara u javnosti.
Lekarski pregledi neće odmah obuhvatiti sve. U prvoj fazi, tokom ove godine, biće pozvani samo oni koji su u upitnicima odgovorili potvrdno.
Kasnije se planira obavezno zdravstveno testiranje za sve mlade muškarce. Vlasti ističu da niko neće biti primoran da uzme oružje protiv svoje volje, ali deo javnosti ostaje skeptičan prema tim obećanjima.
Na ulicama se već vide reakcije. U nekoliko nemačkih gradova održani su protesti u kojima su učestvovale hiljade srednjoškolaca.
Među političarima koji su otvoreno kritikovali zakon istakla se Sara Vagenkneht, liderka stranke BSW, koja je celu reformu nazvala opasnom lutrijom u kojoj su ulog životi mladih ljudi.
Paralelno sa tim unutrašnjim promenama, vojna aktivnost Nemačke raste i na međunarodnom planu. Tokom 2026. godine zemlja je domaćin velikih NATO vežbi Steadfast Dart, u kojima učestvuje 11 država i više od 10 hiljada vojnika, sa fokusom na istočni front.
Kada se sve sabere – ograničenja kretanja, obavezni upitnici, rast budžeta i intenzivne vojne vežbe – slika postaje prilično jasna.
Nemačka sistematski gradi okvir za brzu mobilizaciju i dugoročnu vojnu dominaciju u Evropi. Ipak, ostaje pitanje koje se sve češće čuje u javnosti: gde je granica između bezbednosti i preterane kontrole, i da li društvo zaista razume cenu takvog zaokreta.
