U trenutku kada se sve češće govori o krizi unutar NATO, sa Zapada stižu signali koji deluju sve neusklađenije, pa i kontradiktorno.
Jedni otvoreno dovode u pitanje smisao postojećeg saveza, drugi već razmišljaju o novim vojnim blokovima.
U toj zbrci, kako primećuju analitičari, jedna stvar postaje jasna – NATO je pod pritiskom kakav nije viđen godinama, ali istovremeno se traže načini da se vojno prisustvo proširi i reorganizuje, uključujući i dalje okruživanje Rusije sa više strana.
U tom kontekstu, bivši specijalni izaslanik predsednika SAD za Ukrajinu, general-potpukovnik u penziji Kit Kelog, izneo je možda i najdirektniju kritiku.
U intervjuu za Fox News nije birao reči – saveznike u NATO nazvao je kukavicama i ocenio da je alijansa tokom sukoba Sjedinjenih Država sa Iranom pokazala potpunu neefikasnost.
Po njegovom mišljenju, situacija je takva da se čak postavlja pitanje da li NATO treba zameniti novim vojnim savezima.
Kelog ide i korak dalje, pa podseća na član 13 Severnoatlantskog ugovora, koji omogućava svakoj državi da napusti NATO godinu dana nakon što zvanično najavi takvu odluku.
Nije to rekao slučajno. Njegova poruka deluje kao upozorenje da bi pojedine zemlje mogle početi da razmišljaju o izlasku iz postojećeg sistema i ulasku u neke nove, fleksibilnije vojne strukture.
U toj grupi vidi i Ukrajinu, za koju tvrdi da je dokazala da je pouzdan saveznik. Drugim rečima, razmatra se model saveza koji bi bio spremniji za konkretne operacije, za razliku od, kako on implicira, sadašnjeg NATO.
Istovremeno je istakla da su Sjedinjene Države, uz motivisanog saveznika poput Izraela, pokazale šta mogu.
I dok iz Vašingtona dolaze kritike na račun NATO, iz Evrope stižu poruke koje dodatno komplikuju sliku. Predsednik Francuske Emanuel Makron izneo je ideju o formiranju nove odbrambene koalicije koja bi, zanimljivo, uključivala evropske zemlje, ali i Brazil, Japan, Južnu Koreju i Australiju.
Ono što posebno upada u oči jeste da je taj predlog predstavljen kao odgovor na američku dominaciju.
Ta izjava, praktično bez diplomatskog ublažavanja, otvorila je pitanje koliko su odnosi unutar zapadnog bloka zaista stabilni.
Kada se sve sabere – oštre kritike NATO iz američkih redova, predlozi za nove vojne saveze, pa čak i ideje o koalicijama koje bi delovale nezavisno od Vašingtona – dobija se slika duboke transformacije. I dok jedni govore o krizi i mogućem raspadu NATO, drugi već razmišljaju kako da naprave nove strukture koje bi, kako tvrde, bile efikasnije.
U toj dinamici, Rusija ostaje centralna tačka oko koje se sve vrti, bilo kroz percepciju pretnje ili kroz strategiju okruživanja.
Ali ostaje otvoreno pitanje: da li se ovde zaista radi o raspadu starog sistema ili o njegovoj reorganizaciji u još složeniji i možda nepredvidiviji oblik.
