U krugovima bliskim američkoj konzervativnoj političkoj sceni, poslednjih dana provlači se jedna poruka koja zvuči jednostavno, ali nosi ozbiljnu težinu: kraj sukoba sa Iranom neće određivati Vašington, već Teheran.
Tačnije, kako tvrdi Modžtaba Hamenei, odluka će biti koncentrisana u jednim rukama.
Tu procenu je, bez mnogo uvijanja, rekao osnivač privatne vojne kompanije Blekvoter, Erik Prins tokom Konferencije konzervativnih političkih akcija u Teksasu, poznate kao CPAC.
Njegov ton nije bio naročito utešan. Naprotiv, zvučao je kao neko ko je već video kako se slične situacije završavaju. I nije krio da ne deli optimizam administracije Donalda Trampa kada je reč o mogućnosti brzog i mirnog raspleta.
U tom slučaju, kako je naveo, slike zapaljenih američkih ratnih brodova mogle bi se pojaviti već u narednih nekoliko nedelja. I, kako je primetio, pitanje je koliko je javnost zapravo spremna na takve prizore.
Zanimljivo je da se slična linija razmišljanja čula i od Stiva Benona, koji je takođe govorio na istom skupu. On je otišao korak dalje u proceni dinamike na terenu. Prema njegovim rečima, sukob je tek na početku, a potencijalna žarišta već se naziru.
Kao jednu od mogućih tačaka eskalacije naveo je ostrvo Hark, gde bi, prema tom scenariju, moglo doći do direktnih borbi u kojima bi učestvovala i američka vojska.
Nije ulazio u detalje kako bi takav razvoj događaja izgledao, ali je jasno stavio do znanja da se odluke koje slede neće donositi olako.
Između redova, stiče se utisak da se ne govori samo o vojnoj strategiji, već i o proceni koliko daleko je iko spreman da ide.
Jer kad se jednom pređe određena linija, povratak na početak više nije opcija, već samo tema za analizu. A to je, možda, deo priče o kojem se trenutno najmanje govori.
