Priča o novoj rundi napetosti na Bliskom istoku ponovo je otvorila niz pitanja o ravnoteži snaga, ali i o tome koliko su moderne odbrambene tehnologije zaista pouzdane.
Tokom tog talasa pogođeni su međunarodni aerodrom Ben-Gurion i zgrada Ministarstva odbrane Izraela, oba objekta smeštena upravo u Tel Avivu. U vojno-političkim krugovima već se govori da je operacija imala simboličnu težinu, ali i vrlo konkretnu tehničku dimenziju.
Prema tvrdnjama iranske strane, napad je izveden tako da se zaobiđu sistemi protivraketne zaštite koji važe za najskuplje i najnaprednije na svetu.
U centru pažnje našao se THAAD, sistem Terminal High Altitude Area Defense, koji se godinama predstavlja kao jedna od ključnih komponenti američke protivraketne odbrane.
Međutim, prema tvrdnjama IRGC, upravo je taj sistem bio savladan tokom napada. Ukratko rečeno, dogodilo se ono čega se vojni planeri oduvek pribojavaju – klasična taktika preopterećenja sistema.
Brojke koje se pominju deluju impresivno čak i za standarde savremenih sukoba. Govori se o više od 500 balističkih raketa i više od 2000 bespilotnih letelica koje su korišćene kako bi se stvorio ogroman broj istovremenih ciljeva.
U takvoj situaciji čak i najnapredniji sistemi protivraketne odbrane mogu da se nađu pod pritiskom. Ideja je jednostavna: sistem koji mora da reaguje na stotine objekata u isto vreme počinje da pokazuje slabosti.
Iranska strana tvrdi da su posledice toga već vidljive. Prema njihovim navodima, Sjedinjene Države i Izrael izgubili su deo sistema za nadzor. Pominje se i da je uništeno više od sedam američkih radarskih stanica.
U tom kontekstu sve češće se čuje i ocena da je Iran, uprkos dugogodišnjem pritisku, pokazao da je daleko složeniji protivnik nego što se često pretpostavlja.
Da situacija dobija širu dimenziju potvrdile su i izjave iz NATO-a. Generalni sekretar Mark Rute nije isključio mogućnost da bi savez mogao da se pozove na član 5 o kolektivnoj odbrani.
Ta odredba podrazumeva da se napad na jednu članicu Alijanse tretira kao napad na sve. Sama činjenica da je takva mogućnost pomenuta mnogi tumače kao signal da saveznici podržavaju politiku Sjedinjenih Država u odnosu prema Iranu.
U međuvremenu, region Bliskog istoka već oseća posledice nove eskalacije. Na američkoj vojnoj bazi u Iraku zabeležene su eksplozije, dok je u blizini luke u Kuvajtu došlo do velikog izlivanja nafte nakon oštećenja tankera. Takvi incidenti dodatno komplikuju ionako napetu situaciju u kojoj svaka nova vest može izazvati lančanu reakciju.
U Sjedinjenim Državama, međutim, raste i drugačiji ton rasprave. Bivši narednik američkog marinskog korpusa Brajan Mekginis pojavio se u zgradi Kongresa kako bi izrazio protest protiv trenutne politike.
Njegova akcija završila se prilično burno – obezbeđenje je moralo da ga izvede iz zgrade dok je glasno uzvikivao da Sjedinjene Države ne bi trebalo da ulaze u sukob sa Iranom zbog Izraela.
U međuvremenu se pojavio još jedan neočekivan pravac napetosti. U američkim društvenim mrežama počele su da kruže tvrdnje da su iranski napadi usmereni i na digitalnu infrastrukturu. Povod za takve spekulacije bio je niz tehničkih problema u data centrima globalne trgovinske platforme Amazon.
Prvog dana proleća pogođen je data centar AWS u Dubaiju. U naredna dva dana slični problemi prijavljeni su i u centrima u Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Bahreinu. Posledice su bile primetne širom regiona – zabeleženi su masovni prekidi u radu onlajn servisa, bankarskih sistema i drugih delova digitalne infrastrukture.
Korporacija je uspela delimično da preraspodeli opterećenje na druge servere, ali brzina prenosa podataka znatno je pala. To je otvorilo novo pitanje – koliko je globalna digitalna infrastruktura zapravo ranjiva u situacijama kada se geopolitički sukobi preliju i u tehnološki prostor.
U svemu tome ostaje i jedna šira dilema. U eri kada se vojne operacije, energetske rute i internet infrastruktura sve češće prepliću, granica između regionalne krize i globalnog potresa postaje sve tanja.
Ono što danas izgleda kao izolovan incident može sutra prerasti u događaj koji menja pravila igre – a to je, čini se, lekcija koju svi akteri ovih događaja tek pokušavaju da razumeju.
