U usijanoj geopolitičkoj situaciji na Bliskom istoku i istočnom Sredozemlju, tenzije između Grčke i Turske dodatno su eskalirale dok buktri ratni sukobi Amerike i Izraela sa Iranom.
Nedavno su na društvenim mrežama, uključujući društvenju mrežu Iks (X), osvanule „mape“, koje propagiraju stvaranje takozvane kurdske države na teritoriji Turske, Iraka i Sirije.
Međutim, jedna od tih „mapa“ čak prikazuju, da veliki deo turske teritorije pod kontrolom Grčke.
Iako nema realne zabrinutosti da bi Turska i Grčka ušle u sukob oko stvaranja takozvane kurdske države, zabrinutost leži na drugoj strani.
Naime, zabrinutost se posebno fokusira na Kipar, čije strateško položaje i ranjivost sada dodatno komplikuju postojeće nesuglasice između Atine i Ankare.
Mobilizacija Grčke u podršci Kipru izazvala pažnju u Ankari
Evropske vlade staju uz Kipar dok se rat sa Iranom širi na istočno Sredozemlje, a prestonice su sve zabrinutije da bi Turska mogla da iskoristi haos kako bi nametnula svoje zahteve na podeljenom ostrvu.
Zemlje EU udružuju snage kako bi pružile vojnu podršku Kipru, koji ostaje u visokoj pripravnosti zbog potencijalnih napada Irana i Hezbolaha iz Libana. Međutim, mobilizacija Grčke izazvala je pažnju u Ankari.
Brojne zemlje EU, uključujući Francusku, Italiju, Grčku i Holandiju, mobilisale su se u odgovoru na potencijalne napade na Kipar, čija lokacija ga čini ranjivim na poremećaje u Bliskom istoku.
Holandija će takođe poslati fregatu Evertsen, jednu od četiri holandske fregate za vazdušnu odbranu i komandovanje, koje su veoma sposobne da presreću rakete i dronove, prenosi holandski medij NRC.
Ova obnovljena evropska podrška Kipru dolazi u vreme rastućih pretnji iz Teherana prema Evropi.
Reakcija Ankare
U međuvremenu, Turska, koja je odbila pristup američkim vojnim bazama za napade na Iran, reagovala je sa alarmom na vojnu mobilizaciju Grčke u jugoistočnoj Evropi.
Atina je rasporedila Patriot rakete na ostrvu Karpatos, u blizini turske obale i pored Krita, gde se nalazi ključna američka vojna baza. Pored toga, Grčka je poslala četiri borbena aviona F‑16 i dve fregate na Kipar.
Ankara tvrdi da je slanje modernog naoružanja na ostrva blizu svoje teritorije kršenje međunarodnih ugovora i upozorava da neće tolerisati.
Grčka je odgovorila da je tumačenje Turske pravno netačno i naglasila svoje suvereno pravo da brani svoju teritoriju od iranskih pretnji.
Hezbolah, Muslimansko bratstvo i Turska
Na pitanje kako bi Grčka reagovala ako Turska pošalje vojne snage da zaštiti turske Kiprane, Dendias je povezao tursko rukovodstvo sa grupama povezanim sa Iranom.
U međuvremenu, iranske oružane snage objavile su u četvrtak saopštenje u kojem negiraju da su ispalile balističku raketu na vojnu bazu u Turskoj.
Turske zabrinutosti oko kurdskih grupa
Dvosmislena uloga Turske u trenutnom konfliktu na Bliskom istoku istaknuta je time što Ankara izgleda zabrinuta zbog izveštaja da Vašington vodi razgovore sa kurdskim grupama o uključivanju u operacije protiv Irana. To bi moglo uključivati potencijalne prekogranične akcije iz iračkog Kurdistana u Iran, kao i podršku pobuni unutar Teherana.
Prioritet Turske je da spreči priliv izbeglica iz ratom pogođenog regiona preko svoje istočne granice i blokira scenario u kojem iranski Kurdi dobijaju podršku SAD-a i Izraela, komentarisao je George Tzogopoulos, stariji istraživač u Hellenic Foundation for European and Foreign Policy (ELIAMEP).
Brisel vidi Tursku kao ključnog partnera u regionu, jer ona prima oko četiri miliona izbeglica i migranata.
Analitičar je rekao da iskustvo sa Sirijom – gde je Turska stvorila tampon zonu da odvoji kurdske grupe od svoje granice – sugeriše da bi Ankara mogla učiniti isto da zaštiti svoje interese. Ali to zavisi od toka konflikta u Iranu.
Ne treba mnogo da bi došlo do vojne konfrontacije
Turska i Grčka su 1996. godine za dlaku izbegle da uđu u rat zbog malog, nenaseljenog ostrva zvanog Imija. A 2020. je eskalirao sukob oko grčkih i turskih zahteva za kontrolom ovih oblasti.
National Interest podseća da se dugogodišnje neslaganje između Atine i Ankare vrti oko nekoliko dugotrajnih sporova koji, čini se, nisu ni blizu rešenja. To su političko rešenje u vezi sa Kiprom, pomorsko razgraničenje spornih isključivih ekonomskih zona (EEZ) u istočnom Sredozemlju i negodovanje Ankare zbog militarizacije grčkih ostrva, što predstavlja kršenje međunarodnih ugovora.
Šta bi moglo dovesti do vojne konfrontacije dve države? National Interest piše – ne mnogo, uprkos mehanizmu NATO-a za rešavanje konflikta između dve članice.
Prema Džordžu Tzogopulosu (George Tzogopoulos), stručnjaku za regionalnu energetsku geopolitiku, grčko-turski odnosi su u protekih godine ušli u opasnu spiralu. Zato sada je opravdana bojazan, da li će dugogodišnje neslaganje kunirati u veći sukob.
