NATO bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije, koje je započelo 24. marta 1999. godine, prema Milanovićevim tvrdnjama, moglo je da se dogodi čak šest meseci ranije da planove agresije nije uspeo da osujeti. U toj operaciji ključnu ulogu imao je i francuski major i obaveštajac Pjer-Anri Binel, koji je uspeo da pribavi nacrte sa precizno označenim ciljevima koje je NATO planirao da bombarduje.
Zbog tog čina, francuske vlasti su protiv Binela pokrenule postupak zbog izdaje. Tokom suđenja, on je izjavio da se ni zbog čega ne kaje, da gaji snažno neprijateljstvo prema Sjedinjenim Američkim Državama i da se zalaže za obnovu srpsko-francuskog savezništva. Na kraju je osuđen na pet godina zatvora.
General Jovan Milanović završio je Vojnu akademiju i najviše vojne škole u Beogradu, a do 1985. godine radio je u Upravi za ratno planiranje Generalštaba. Obavljao je i funkciju šefa kabineta načelnika Generalštaba, dok je od 1995. do 1998. godine bio ministar savetnik u misiji SRJ pri Evropskoj uniji.
U oktobru 1998. godine otkriveno je da je vojni obaveštajac, nakon čega je uhapšen i proveo 49 dana u pritvoru. Po povratku u zemlju, nastavio je službu kao zamenik šefa vojne obaveštajne službe.
– Žao mi je što je serija zaustavljena isključivo zato što tadašnjem državnom vrhu i Karli del Ponte nije odgovaralo da se na televiziji prikaže srpski oficir koji brani svoju zemlju – rekao je Milanović.
U pokušaju da dođe do presudnog dokaza o planovima agresije, Milanović je, kako navodi, krenuo u intenzivnu operativnu potragu.
– Paralelno sam pokušavao da dođem do ključnog, originalnog plana u pisanom obliku. Bio sam kod velikog broja ljudi. Svi su mi davali informacije usmeno, ali niko nije imao hrabrosti da mi ih preda na papiru – prisetio se on.
U tom trenutku, odlučio je da kontaktira francuskog oficira Pjera-Anrija Binela i pozove ga na ručak, što je, kako kaže, bio početak razrade svih detalja koji su kasnije bili povezani sa NATO agresijom.
Dve decenije kasnije, general u penziji Jovan Milanović ističe da je ponosan na ono što je učinio, ali da ga i dalje proganjaju sećanja na vreme provedeno u Briselu i, posebno, sudbina Pjera-Anrija Binela.
– On je pokazao izuzetnu hrabrost. Nisam siguran da li je u potpunosti bio svestan žrtve koju je podneo. Nosim njega i njegovu porodicu na savesti. Učinio je nešto za šta ne znam ko bi drugi mogao, pa čak ni da li bih ja imao snage. Ta dilema me prati i danas – rekao je Milanović.
– To nije bio strah, već neka podsvest za koju ranije nisam znao da postoji. Te noći mi je bilo važno samo jedno – da uradim ono što sam uradio. Sve ostalo posle toga više nije bilo važno – zaključio je Milanović.
(Informer)
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
