Pravoslavno predanje ističe da je dete dar Božiji, a njegova duša počinje da se oblikuje još od najranijih dana.
Deca kao članovi zajednice
Crkva naglašava da decа nisu samo produžetak porodice, već i mali članovi duhovne zajednice. Kroz porodičnu toplinu, liturgijski život i primer roditelja, deca uče šta znači živeti u ljubavi, smirenju i odgovornosti pred Bogom.
Zbog toga se porodica često naziva „malom crkvom“ – mestom gde dete prvi put upoznaje dobro, praštanje i molitvu, ali i gde stiče osećaj sigurnosti i duhovnog temelja koji ga prati kroz ceo život.
Pravoslavlje naglašava da od porodice mnogo zavisi: kakav je duhovni ambijent u domu, takve će temelje dete poneti sa sobom. Ako roditelji žive veru svakodnevno, dete upija atmosferu prirodno, neprimetno, kao deo svakodnevnog života.
„Učite decu veri Hristovoj, jer od vere zavisiće sudbina vaše dece. Kako budu poštovali veru, takvu će im Bog sreću dati. Drugačije ne može biti. Sudbina je u našim rukama i ona se svaki dan menja. Ako činimo dobro prema Bogu, i Bog će činiti dobro prema nama.“
