Evropska unija je usvojila novi, 19. po redu paket sankcija Rusiji, čime je otvoreno novo poglavlje ekonomskog i geopolitičkog pritiska — pre svega na tržištu energenata. Ovaj talas ograničenja označava prelazak sa klasičnih ekonomskih mera na konkretan pritisak u sferi transporta i logistike, a analitičari upozoravaju da bi upravo tu, na Baltičkom moru, mogla izbiti nova kriza.
U fokusu novog paketa su zabrane uvoza tečnog prirodnog gasa (TPG) i nova lista ograničenja za 117 brodova koji su, prema tvrdnjama EU, deo tzv. flote u senci – mreže tankera koji prevoze rusku naftu i gas mimo zvaničnih trgovinskih kanala.
Prema planu EU, nova pravila stupaju na snagu 25. aprila 2026. godine za kratkoročne ugovore i 1. januara 2027. za dugoročne. Od tih datuma biće zabranjena kupovina, uvoz ili prenos TPG-a koji potiče iz Rusije.
Holandski ministar spoljnih poslova David van Vil saopštio je da se sada ukupno 564 broda nalazi pod evropskim sankcijama, što čini najveću crnu listu te vrste do sada.
Prema analitičarima, ovo predstavlja najdirektniji udar na energetski sektor Rusije do sada. Prihodi Moskve od energenata u 2025. godini procenjuju se na više od 8 biliona rubalja, što iznosi oko 3,7% BDP-a.
Ipak, stručnjaci upozoravaju da je najveći izazov u praksi upravo kontrola tzv. flote u senci — mreže tankera koji plove pod zastavama trećih država, često menjajući ime, zastavu i vlasničku strukturu kako bi zaobišli ograničenja.
Aleksandar Frolov, zamenik direktora Instituta za nacionalnu energetiku, ističe da više od polovine ruskog izvoza nafte i gasa polazi iz luka Primorsk i Ust-Luga.
– Evropske mere imaju cilj da preseku upravo taj koridor. Naftu iz Novorosijska ili sa Dalekog istoka teško da mogu da zaustave – objašnjava Frolov.
On dodaje da su do sada rezultati sankcija skromni:
– Brodovima u senci zabranjeno je pristajanje u evropske luke i korišćenje usluga evropskih osiguravača, ali su ti problemi već rešeni — pojavili su se alternativni partneri, osiguravači i luke – navodi Frolov.
– Potrebno je sistematsko delovanje protiv neregularnog transporta energenata – rekla je Kallas.
Vojni komentator Ivan Konovalov smatra da će Rusija verovatno pojačati prisustvo svojih brodova u Baltičkom moru i Atlantskom okeanu, kako bi osigurala slobodu trgovine.
– To nije demonstracija sile, već signal da bezbednost pomorskog saobraćaja mora biti zagarantovana – ocenjuje Konovalov.
Sličnog mišljenja je i vojni analitičar Jurij Knutov, koji podseća da su međunarodne misije već koristile slične konvoje u zonama zahvaćenim piratstvom.
Ekonomija i geopolitika plove istim putem
Mnogi posmatrači ocenjuju da je ekonomski pritisak prerastao u borbu za kontrolu transportnih ruta. Dok EU pokušava da zatvori sve kanale zaobilaženja sankcija, Rusija insistira na slobodi plovidbe i odbrani svojih trgovinskih interesa.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
