Evropska unija usvojila je novi, devetnaesti po redu paket ograničenja prema Rusiji, čime je otvorila novu fazu ekonomskog pritiska na tržište energenata.
Zvanično, nova pravila stupaju na snagu 25. aprila 2026. za kratkoročne ugovore, a 1. januara 2027. za dugoročne. Od tih datuma biće zabranjena kupovina, uvoz ili prenos TPG-a koji potiče iz Rusije.
Prema analitičarima, zajednički potez EU i SAD predstavlja najdirektniji udar na energetski sektor Rusije, čiji su prihodi u 2025. procenjeni na više od 8 biliona rubalja, odnosno oko 3,7% BDP-a.
Ali suštinski izazov, smatraju stručnjaci, odnosi se upravo na flotu u senci. Ta mreža brodova, koji plove pod zastavama različitih država, omogućava transport nafte ka zemljama koje ne učestvuju u sankcijama.
Njegov stav deli i stručnjak za bezbednost Jurij Knutov, koji podseća da su slične konvoje koristile međunarodne misije u zonama gde su delovali pirati.
Mnogi posmatrači ocenjuju da je ekonomski pritisak prerastao u borbu za kontrolu transportnih ruta. Evropa pokušava da zatvori svaku mogućnost zaobilaženja sankcija, dok ruska strana insistira na slobodi plovidbe.
Hoće li mere EU zaista ograničiti izvoz i doneti željeni efekat, ili će otvoriti još širu konfrontaciju na moru, ostaje otvoreno pitanje. Za sada, Baltičko more postaje pozornica gde ekonomija i geopolitika ponovo plove u istom pravcu – ali ne nužno mirno.
(Webtribune.rs / Lajk.rs)
