Ovo oružje ima sposobnost da izazove potpuni prekid snabdevanja električnom energijom na površini od 10.000 kvadratnih metara, pa čak i da onesposobi čitave elektrane, prenosi South China Morning Post. U animiranom videu koji je prikazala televizija vidi se raketa lansirana sa zemlje koja tokom leta izbacuje 90 manjih bombi. One se odbijaju o tlo i zatim eksplodiraju, ciljajući simulaciju električne podstanice. Snimak potom prikazuje posledice eksplozije – kvar električne opreme.
Objava ovog videa dolazi u trenutku pojačanih međunarodnih tenzija, uključujući zabrinutost zbog moguće kineske invazije na Tajvan. Osim toga, Kina ostaje jedan od ključnih partnera Rusije tokom njene agresije na Ukrajinu, snabdevajući Moskvu robom sa dvostrukom namenom i pomažući joj da zaobiđe zapadne sankcije.
China building monster graphite bomb to black out 2.5 acres of power grid in seconds | Kapil Kajal, Interesting Engineering
The munition can hit targets up to 180 miles away. It has a warhead that weighs 1,080 pounds.
China’s state broadcaster CCTV has released an animated… pic.twitter.com/A1CaADMgEH
— Owen Gregorian (@OwenGregorian) June 30, 2025
Grafitne bombe, često nazivane i „bombama za zamračivanje“ ili „neubojitim bombama“, šire oblak sitnih grafitnih čestica iznad ciljanog područja. Te čestice, koje odlično provode električnu energiju, izazivaju kratke spojeve u električnim instalacijama i uređajima, piše Kyiv Independent.
Takav napad može dovesti do potpunog kolapsa elektroenergetskih sistema na pogođenom području. Ukoliko bomba pogodi elektranu, čitav region može ostati bez struje. Iako po definiciji nije smrtonosna, posledice ovakvih napada – naročito ako pogađaju civilnu infrastrukturu – mogu biti ozbiljne i dovesti do ljudskih žrtava zbog prekida rada bolnica, saobraćajnih sistema i sistema za vodosnabdevanje.
Naime, grafitne bombe nisu nova tehnologija – ovakva vrsta oružja razvijena je još pre nekoliko decenija. NATO je, na primer, koristio grafitne bombe tokom bombardovanja Srbije 1999. godine, kada je pogođeno pet elektrana, što je izazvalo velike nestanke struje – do 70% zemlje ostalo je bez električne energije. Cilj je bio da se oslabe vojne komunikacije i radari, ali su stradali i civilni objekti. Lekarske organizacije kasnije su upozorile da napadi na infrastrukturu ozbiljno ugrožavaju javno zdravlje.
Pentagon nikada nije zvanično potvrdio upotrebu tog oružja, navodeći da je reč o visoko poverljivoj tehnologiji. Američke snage koristile su grafitne bombe i 1991. godine tokom Zalivskog rata u Iraku, što je izazvalo prekide u snabdevanju strujom koji su trajali i do mesec dana.
Iako Kina nije objavila mnogo tehničkih detalja, čini se da se njen sistem razlikuje po načinu isporuke. Dok američka bomba BLU-114/B koristi kalemove ugljeničnih vlakana koji se raspršuju i formiraju oblak u dodiru s visokonaponskim vodovima, kineska verzija koristi samodetonirajuće podmunicije koje stvaraju oblak grafitnih čestica nakon eksplozije. Južna Koreja je 2017. godine objavila da je razvila sopstvenu verziju grafitne bombe i da je spremna da je koristi u slučaju sukoba sa Severnom Korejom.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
