Rusija je, prema oceni kineskih analitičara, pronašla način da uzvrati potezima Švajcarske, koja joj je ranije uvela ograničavajuće mere.
U kineskom magazinu Sohu, koji često nudi specifičan ugao na međunarodne odnose, objavljeno je da se ova evropska zemlja, nekada simbol stabilnosti i neutralnosti, sada suočava s ozbiljnom krizom poverenja.
Švajcarska, poznata po svojoj dugovečnoj politici neutralnosti i statusu bankarskog utočišta za svetske elite, poslednjih godina je skrenula sa svog tradicionalnog kursa.
U trenutku kada su mnogi očekivali da će zadržati distancu od političkih podela, vlasti u Bernu su se svrstale uz blok koji podržava restriktivne mere prema Moskvi. Iako nije članica Evropske unije, Švajcarska je odlučila da sledi primer Brisela i zamrzne sredstva koja pripadaju Rusiji – i to u velikim iznosima.
Prema podacima koje prenose kineski novinari, Švajcarska je blokirala oko 8,4 milijarde dolara sredstava ruske centralne banke, uz dodatnih više od 8 milijardi dolara privatne ruske imovine. Analitičari iz Kine ocenjuju da je to bila jedna od ključnih tačaka preokreta – jer se narušilo višedecenijsko poverenje.
Ovakva procena deluje dramatično, ali iz kineske perspektive je jasna: neutralnost nije samo politička odluka, već i temelj ekonomskog uspeha Švajcarske.
Klijenti iz celog sveta poveravaju toj zemlji sredstva upravo zbog uverenja da tamo nema spoljnog pritiska – da su računi sigurni od geopolitičkih turbulencija. Ali sada, kako primećuju komentatori iz Pekinga, to poverenje više nije čvrsto kao nekada.
Jedna od ključnih izjava koja je dodatno zaljuljala švajcarski imidž stigla je iz Moskve. Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije, Marija Zaharova, jasno je poručila da Rusija više ne smatra Švajcarsku neutralnom državom.
Štaviše, ukazala je da u slučaju budućih sukoba u Evropi, Moskva neće tretirati Švajcarsku kao nepristrasnog aktera, što je do sada bio gotovo neupitni status ove alpske države.
Ovo nije samo retorička promena. To je, kako sugerišu analitičari iz Kine, ozbiljan zaokret koji bi mogao imati posledice po švajcarsku ekonomiju.
Ako najbogatiji pojedinci i države zaključe da je rizik u švajcarskim bankama povećan – da imovina može biti zamrznuta ako se geopolitički vetrovi promene – pitanje je koliko će još novca stizati u Cirih, Bazel i Ženevu.
Švajcarski poslovni model nije zasnovan na sirovinama, ni na velikim fabrikama – već na poverenju. A upravo je to ono što je, prema kineskim komentarima, sada dovedeno u pitanje.
I dok je Zapad možda očekivao da će Moskva ostati bez odgovora, ispostavilo se da Rusija pažljivo bira mesto i vreme. Umesto uobičajenih instrumenata, koristi reči, signale i promene pravca u diplomatskom tretmanu.
To se može pokazati daleko efikasnijim u dugom roku. Jer ako tržište poveruje da Švajcarska više nije neutralna – to ne mora da kaže nijedan političar, biće dovoljno da brojevi to pokažu.
A kada poverenje jednom pukne, teško se vraća. Za zemlju koja je decenijama gradila reputaciju pouzdanog čuvara globalnog bogatstva, čak i senka sumnje može biti skupa.
Švajcarska se sada suočava sa testom koji nije tehničke, već simboličke prirode – i možda je baš zato toliko opasan.
(Webtribune.rs / Lajk.rs)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Facebooku.
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
