On je Tanjugu rekao da je moguća kiša tokom noći u pojedinim delovima zemlje, ali da će zatim biti suvo i toplo.
„Već od srede 23. aprila, počeće oblaci i u sredu i četvrtak moguće su manje kiše, ali već 26. i 27. aprila stižu lokalni pljuskovi sa grmljavinom, što je tipično vreme za kraj aprila i početak maja. Mislim da će padavine u aprilu biti manje od prosečnih, ali da će ih zato u maju biti više“, rekao je Todorović.
Ističe da su u maju neminovne nepogode, kiše sa grmljavinama, ali da ne može da kaže u kojoj količini.
„To je karakteristika naše klime. Pljuskovi sa grmljavinama počinju od kraja aprila, pa se zahuktavaju u maju i junu. Najučestalija pojava tih nepogoda je druga polovina juna i prva polovina jula“, rekao je Todorović.
Istakao je da građani ne treba da se žale na kišu.
„To je bogatstvo koje pada sa neba. Prvo energetski zbog hidroelektrana i reka, zbog vodosnabdevanja, jer treba nešto da se pije, a i zbog poljoprivrede. Normalno je da u letnjim danima, posebno u maju, postoje lokalne nepogode koje napreve štetu, ali to je danak koji mora da se plati prirodi“, istikao je Todorović.
Što se tiče pijavica koje se sve češće pojavljuju kod nas, Todorović je rekao da one funkcionišu slično kao velika tornada u Americi.
„Mi ovde u Evropi imamo mala tornada, za razliku od Amerike. I to je oduvek tako bilo. Njihova učestalost je u Evropi veća u Velikoj Britaniji, Francuskoj, Nemačkoj, Poljskoj, Mađarskoj, Sloveniji i Hrvatskoj, i oni imaju višestruko veći broj tih pojava od nas. Mi smo negde tu na granici sa tim zemljama“, navodi metereolog.
Naglašava da nije svaka godina ista.
„Kod nas u proseku ima dva do tri takve pojave i ponekad ih je nemoguće registrovati, jer su to mali vrtlozi, dimenzija od nekoliko desetina metara. Ali može se na osnovu posledica, rušenja drveća i odnešenih krovova, kao i specifičnog traga koji ostavi za sobom, videti da se radi o pijavici“, objasnio je Todorović.
Istakao je da postoje godine koje su pogodnije za pojavu pijavica kao što je bila 2014, kada smo imali više kiša i poplava, i kada je, na osnovu podataka koje je on prikupio, bilo sedam do osam u Srbiji i još tri do četiri u Crnoj Gori, a ima i godina kada nema nijedna.
(Tanjug)
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
