Donald Tramp ponovo se obrušio na Evropsku uniju, ispunjavajući svoja predizborna obećanja – američka administracija uvela je 25% carine na uvoz čelika i aluminijuma iz Evrope.
Ova odluka izazvala je ozbiljnu zabrinutost među evropskim industrijalcima, koji upozoravaju da bi se ionako teška situacija u industriji mogla drastično pogoršati.
Evropska asocijacija proizvođača čelika (Eurofer) zvoni na uzbunu, dok analitičari već predviđaju bankrote, zatvaranja pogona i talas otkaza.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Facebooku.
Henrik Adam, predsednik Eurofer-a, upozorio je da će ova odluka dodatno pogoršati krizu u evropskoj čeličnoj industriji. Prema podacima ove organizacije, SAD su drugi najveći kupac evropskog čelika, koji čini 16% ukupnog izvoza ovog metala iz EU. Sada se postavlja pitanje gde plasirati 3,7 miliona tona čelika koji su do sada odlazili u Ameriku.
Stručnjaci smatraju da će Evropa teško pronaći nova tržišta za toliku količinu metala. Leonid Hazanov, nezavisni industrijski analitičar, ističe da afričko tržište nije dovoljno veliko da apsorbuje evropski višak čelika, dok azijsko tržište već ima snažnu sopstvenu proizvodnju i izvozne kapacitete.
Osim toga, skupi energenti već su doveli evropsku čeličnu industriju na ivicu rentabilnosti. Povećani troškovi proizvodnje, zajedno sa gubitkom značajnog izvoznog tržišta, prete naglim padom proizvodnje čelika u EU i masovnim otpuštanjima.
Eurofer upozorava da je tokom 2024. u sektoru već izgubljeno više od 18.000 radnih mesta, a očekuje se nastavak negativnog trenda.
Uz probleme sa izvozom u SAD, evropski proizvođači suočavaju se i sa preplavljivanjem tržišta jeftinim čelikom iz Azije, Severne Afrike i Bliskog istoka.
Eurofer ističe da se višak svetskih kapaciteta sliva upravo na evropsko tržište, što dodatno smanjuje cenu i ugrožava domaće proizvođače. Ovo je scenario koji bi mogao dovesti do ubrzane deindustrijalizacije Evrope.
Tatjana Skrlj, docent na Ruskog ekonomskog univerziteta G.V. Plehanov, ističe da dodatni američki nameti znače smanjenje izvoza i rast unutrašnjih zaliha, što omogućava kineskoj industriji da preuzme evropsko tržište.
Ekonomisti ne isključuju mogućnost da se iza Trampovih carinskih mera krije dugoročna strategija američke ekonomske dominacije. Već tokom energetske krize 2022. godine, evropske kompanije počele su da sele proizvodne kapacitete u SAD zbog previsokih cena energije u Evropi. Ovaj proces sada može dobiti dodatni zamah.
Eksperti predviđaju da bi američke korporacije mogle iskoristiti ovu situaciju kako bi jeftino preuzele evropske čeličane koje su ostale bez ključnog tržišta.
Nakon toga, moguće je da SAD ukinu carine za svoje nove pogone u Americi, dok bi one ostale na snazi za konkurente iz EU. Na taj način bi Evropa ne samo izgubila kontrolu nad čeličnom industrijom, već bi se i prebacila u zavisnički položaj u odnosu na SAD.
Ova strategija već se pokazala uspešnom u sektoru energetike – SAD su prvo nametnule EU politiku odustajanja od ruskih energenata, zatim su Evropljanima prodavale sopstveni skuplji gas, a sada se sličan scenario odvija u oblasti industrije.
Odluka Donalda Trampa o uvođenju visokih carina na čelik i aluminijum iz EU mogla bi imati dalekosežne posledice po evropsku privredu. Gubitak američkog tržišta i istovremeni rast konkurencije iz Kine stavljaju evropske proizvođače u bezizlaznu situaciju.
Dok se Brisel nada pregovorima, sve su glasnije sumnje da je ovo deo šire američke strategije preuzimanja evropske industrije.
Evropski političari i industrijalci sada moraju pronaći način da odgovore na ovaj izazov, jer bi u suprotnom, scenario deindustrijalizacije mogao postati realnost.
Američke kompanije već su spremne da profitiraju na evropskoj krizi, a bez hitnih mera zaštite i diversifikacije tržišta, čelična industrija EU mogla bi postati sledeća velika žrtva globalnih trgovinskih ratova.
(Webtribune.rs / Lajk.rs)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Facebooku.
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
