Česta i duga bolovanja predstavljaju veliki problem za kompanije, a i najrazvijenije zemlje muke muče s tim.
To je posebno vidljivo u Nemačkoj. Kao što su nedavno pisali mediji, Nemci su po tome rekorderi, koji u proseku izostaju i po 20 dana godišnje, dok je u drugim delovima Evrope prosek 8 dana. Čak postoje predlozi da se radnicima u Nemačkoj ne plaća prvi dan bolovanja, kako bi se smanjio loš efekat rekorda u bolovanju.
Postavlja se pitanje – kakva je situacija kod nas? I da li kompanije imaju mogućnosti da spreče eventualne zloupotrebe?
Prema rečima predstavnice Unije poslodavaca Srbije Svetlane Budimčević, firme mogu reagovati tako što će uvesti interne procedure za kontrolu bolovanja u skladu sa zakonom, kao što su provere opravdanosti odsustva i saradnja sa zdravstvenim ustanovama.
Takođe, iz Unije skreću pažnju da zloupotrebe bolovanja urušavaju sistem socijalnog/zdravstvenog osiguranja dodajući da Unija, kao glas privrede i organizacija koja se zalaže za unapređenje produktivnosti i konkurentnosti, istovremeno nastoji da promoviše društveno odgovorno poslovanje i dostojanstvo na radu.
– Pravilno korišćenje prava iz rada, uključujući i pravo na bolovanje, doprinosi zdravlju zaposlenih i stabilnosti kompanija. Međutim, svaka zloupotreba ovih prava može negativno uticati na rezultate kompanija, urušiti ekonomiju i imati dugoročne posledice po društvo i zaposlene – rekla je ona za Bizportal.
Međutim, prema podacima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO), broj osiguranika na bolovanju u Srbiji je u porastu.
– Na primer, 2019. godine na bolovanju je bilo oko 119.000 osiguranika, dok je taj broj 2021. godine porastao na oko 154.000 – navela je predstavnica Unije poslodavaca Srbije.
Kada je reč o tome da li se i koliko zloupotrebljava bolovanje u našoj zemlji, Budimčevićeva je navela da prema zvaničnim statistikama, tokom prošle godine sprovedeno je oko 2.500 kontrola bolovanja, pri čemu su nepravilnosti utvrđene u 12 odsto slučajeva.
– Povećanje broja osiguranika na bolovanju poslednjih godina može ukazivati na potencijalni problem prekomernog korišćenja bolovanja. Iako ne postoje precizni podaci o razmerama zloupotreba (s obzirom da nam je RFZO u svom odgovoru istakao da isti ne raspolaže podacima o privremenoj sprečenosti za rad koja traje do 30 dana, jer za istu naknade isplaćuje poslodavac u skladu sa Zakonom o radu), poslodavci često izražavaju zabrinutost i sumnje u moguće nepravilnosti, odnosno sumnju da se u nekim slučajevima pravo odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad koristi suprotno svojoj svrsi, odnosno da se zloupotrebljava – kazala je ona.
Objašnjavajući šta su i kako izgledaju lažna bolovanja, ona podrazumevaju situacije u kojima zaposleni odsustvuju s posla pod izgovorom bolesti, a da za to ne postoje medicinski razlozi.
Dodaje da to može uključivati simuliranje simptoma ili korišćenje bolovanja za aktivnosti koje nisu u skladu sa preporučenim, odnosno podrazumevanim procesom oporavka.
Budimčevića je objasnila kako bolovanja utiču na rad kompanije ili na poslodavce i na koji način oni mogu da reaguju.
– Česta i dugotrajna bolovanja mogu negativno uticati na produktivnost kompanije, povećati troškove i opteretiti ostale zaposlene. Poslodavci mogu reagovati tako što će uvesti interne procedure za kontrolu bolovanja u skladu sa zakonom, kao što su provere opravdanosti odsustva i saradnja sa zdravstvenim ustanovama. Skrećemo pažnju takođe, da zloupotrebe bolovanja urušavaju sistem socijalnog/zdravstvenog osiguranja – ukazala je ona.
Da li za ovakve slučajeve postoje sankcije, potvrdno odgovara.
– Da, Zakon o radu predviđa mogućnost otkaza ugovora o radu u slučaju zloupotrebe bolovanja. Poslodavac je ovlašćen da, nakon sprovedene procedure i utvrđivanja nepravilnosti, raskine radni odnos sa zaposlenim koji je zloupotrebio pravo na bolovanje. Takođe, zaposleni za koga se utvrdi da je zloupotrebio bolovanje, u smislu Zakona o zdravstvenom osiguranju, gubi pravo na naknadu za vremene privremene sprečenosti za rad, a može biti i prekršajno kažnjen novčanom kaznom koja se kreće od 30.000 do 50.000 dinara – navela je ona.
Konstatujući kako to utiče na celokupan sistem industrijalizacije i privredu, kaže da zloupotreba bolovanja može dovesti do smanjenja efikasnosti i konkurentnosti privrede. Povećani troškovi i smanjena produktivnost negativno utiču na poslovno okruženje i mogu obeshrabriti investitore.
Budimčevićeva ukazuje na šta se sve poslodavci žale.
– Poslodavci se najčešće žale na učestala i dugotrajna bolovanja kod pojedinih zaposlenih, ali i na ona kraća u trajanju od recimo tri dana, sumnjaju u opravdanost odsustva u nekim slučajevima, ali naročito na nedostatak efikasnih mehanizama za kontrolu i sankcionisanje zloupotreba – kazala je ona.
Naša sagovornica objašnava da prema izmenama Zakona o zdravstvenom osiguranju iz oktobra 2023. godine, izabrani lekar može da odobri bolovanje u trajanju do mesec dana.
– Za produženje bolovanja preko tog perioda, neophodno je odobrenje prvostepene lekarske komisije Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Ova promena ima za cilj bolju kontrolu i smanjenje mogućnosti zloupotrebe bolovanja – zaključila je Budimčevićeva.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
@bizportal.rs Ajfelova kula je baština EXPO izložbe #biz #bizportal #expo #fypシ゚ #fyp #foryoupage
♬ original sound – BizPortal.rs
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.
