Kako pokazuju podaci Svetske trgovinske organizacije, to je najveće relativno povećanje izvoza borovnica u svetu među prvih 30 izvoznika.
Od ostalog voća ubrzano raste izvoz svežih višanja koji se u 2022. godini u odnosu na 2015. povećao više od tri puta, dok je izvoz ovog smrznutog voća udvostručen.
Izvoz svežih kupina za sedam godina povećan je za 56 odsto, dok je izvoz smrznutih porastao za 96 procenata.
Velika je konkurencija u Evropi kada je reč o gajenju borovnica. Zasadi u Srbiji su takvi da zahtevaju uvek veliko ulaganje, a mali broj proizvođača na kraju bude na nuli.
Gajenje borovnice postaje porodični biznis
Ipak, ima i pozitivnih primera.
U Srbiji gajenje borovnica postaje sve veći trend, a zbog stabilne cene i dobre zarade pogodno je za porodični biznis.
Prema podacima Privredne komore Srbije, sa normalnim prosečnim prinosom, mesečno po hektaru borovnica može da se zaradi oko 5.000 evra.
„Zarada po kilogramu je sedam evra, dok godišnje može da se zaradi i najmanje 40.000 evra po jednom hektaru. Broj sadnica borovnice svakodnevno raste i sada se gaji na 3.000 hektara u Srbiji, dok je do pre desetak godina to bilo svega četiri hektara u celoj našoj zemlji“, rekao je za Mondo poljoprivredni stručnjak Goran Ranković.
Iako je na tom mestu 40 i više godina rađala višnja, Uroš je rešio da to promeni i da se na dedovini oproba sa borovnicom, i za sada mu se čini da nije pogrešio.
„Za borovnicu je idealna nadmorska visina od 600 do 700 metara, ali iako mi živimo na oko 250 metara nismo želeli da ne pokušamo, tako da se nakon tri godine od sadnje u ovoj godini nadamo prvom ozbiljnijem rodu“, istakao je Uroš za RTS.
„Prošlog leta smo nabrali 8 tona, a ovog leta očekujemo prinos od 15. Ako sve bude u redu, naredne godine očekujemo oko 27 tona. Svake godine se do svog maksimalnog razvitka prinos borovnica duplira, a inače je trajanje zasada procenjeno na oko dvadesetak godina“, objasnio je.
Posle istraživanja o tome kako se može na što bolji način uložiti u gajenje borovnice, Uroš je smišljao kako svoj rod može da obezbedi, pa je njegov zasad opremljen protivgradnom mrežom, ali i savremenim sistemom za zalivanje, u čemu mu značajnu ulogu igra bunar koji se nalazi na imanju, jer kako ističe borovnica je vrlo zahtevna po tom pitanju i iziskuje vrlo čistu vodu za vreme zalivanja.
Period tokom kog se bere borovnica je leto, i traje oko mesec dana, a na Porodičnom poljoprivrednu gazdinstvu Veličković tada radi i nekoliko sezonskih berača.
Malo tržište
Uroš napominje da se pred početak sezone otkrije cena koja očekuje poljoprivrednike, ali da je ona u proseku bila oko 3,5 evra po kilogramu.
Poslednji statistički podaci govore da je više od 33 miliona evra bila zarada od izvoza borovnice tokom prošle godine.
Uprkos teškoj sezoni i reklamacijama kupaca, pa čak i vraćanja kamiona, van Srbije je izašlo oko 6.000 tona ovog bobičastog voća.
Da je Srbija bogata bobičastim voćem visokog kvaliteta, pokazuje i primer mladih iz Kosjerića koji su pokrenuli proizvodnju prirodnih sokova na svojim imanjima, a postarali su se da njihovi napici nemaju veštačke zaslađivače i aditive.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
