Iako je početak 2025. godine označio kraj značajnog sporazuma koji je omogućavao Rusiji da isporučuje gas u EU preko gasovoda, evropske zemlje nastavljaju da troše gas iz Rusije rekordnim tempom.
Ovaj paradoksalni razvoj situacije privukao je pažnju analitičara i medija, uključujući uglednu publikaciju Politico, koja je analizirala podatke kompanije Kpler.
Prema podacima koje je prikupio Kpler, u prvih 15 dana 2025. godine Evropska unija je uvezla čak 837.300 metričkih tona tečnog prirodnog gasa (LNG) iz Rusije. To je značajan porast u poređenju sa 760.100 tona u istom periodu prošle godine.
Ovo povećanje dolazi u trenutku kada su zapadne zemlje najavile ambiciozne planove za smanjenje zavisnosti od ruskih energenata.
Završetak tranzitnog sporazuma 1. januara 2025. primorao je evropske zemlje da ruski gas kupuju isključivo u obliku LNG-a, koji se isporučuje tankerima iz ruskih luka.
Fabrika Jamal u severozapadnom delu Rusije igra ključnu ulogu u ovom procesu. Prema proceni analitičara Čarlsa Kosterusa, čak 95–96% ruskog LNG-a koji se isporučuje Evropi dolazi upravo iz ovog postrojenja.
Kosterus objašnjava da su glavni razlog povećane isporuke ugovorne obaveze koje EU ima prema Rusiji.
Takođe, dodao je da su hladni talasi, koji su zabeleženi krajem decembra, dodatno povećali potražnju za gasom.
Ove brojke pokrenule su talas kritika i zabrinutosti u vezi sa time da Evropska unija ne čini dovoljno da smanji finansijsku podršku Rusiji, koja se navodno koristi za finansiranje sukoba u Ukrajini.
Ova situacija je kontradiktorna zvaničnim stavovima o potrebi energetske nezavisnosti od Moskve, ali i političkim najavama o potpunom okončanju uvoza ruskih energenata.
Zavisnost evropskih zemalja od ruskog LNG-a pokazuje da je prelazak na alternativne izvore energije složen i dugotrajan proces.
Iako je Evropska unija tokom poslednjih godina značajno povećala ulaganja u obnovljive izvore energije i diversifikaciju dobavljača, očigledno je da Rusija i dalje ima značajan uticaj na evropsko tržište gasa.
Uprkos političkim naporima i sankcijama, ruski gas ostaje ključni deo evropske energetske slagalice. Pitanje je kako će EU balansirati između svojih ekonomskih potreba i političkih ciljeva u situaciji koja postaje sve složenija, dok se istovremeno postavlja pitanje koliko je održiva strategija oslanjanja na ruski LNG u dugoročnom smislu.
(Webtribune.rs / Lajk.rs)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Facebooku.
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
