Prema tradiciji, u srpskoj crkvi i narodu dan krštenja prvih hrišćana poznat je kao- Zimski Krstovdan, kada se proslavljaju Sveti Teopemt i Teona.
Praznik se vezuje za Bogojavljenje i krštenje Isusa Hristosa, kao i za dan posvećen Svetom Jovanu Krstitelju, koji ga je krstio u reci Jordanu. Krstovdan se slavi uvek uoči Bogojavljenja i spada u nepokretne praznike.
U kalendaru nije obeležen crvenim slovom, za razliku od Krstovdana koji se slavi 27. septembra kao uspomenu na pronalaženje Časnog Krsta na kome je Gospod razapet.
U pravoslavnim hramovima na Krstovdan služi se liturgija Svetog Jovana Zlatoustog, uz obred velikog osvećenja vode, koji prati praznično bogosluženje. Krstovdanska vodica se nakon vodoosvećenja deli vernicima i, prema običaju, čuva se u kućama radi zdravlja.
Krstovdan uoči Bogojavljenja posni je dan za pravoslavne vernike, bez obzira na to koji dan „pada“ u nedelji.
Običaji i verovanja
Za ovaj praznik vezuje se dosta običaja i verovanja. U nekim delovima Srbije na Krstovdan „valja“ da se opere sav veš i očisti kuća, a po narodnom predskazivanju vremena, koji vetar duva na Krstovdan, duvaće tokom godine.
U 12 dana, od Božića zaključno sa Krstovdanom, ogleda se 12 meseci godine koja dolazi, pa kakvo je vreme kog dana takvo će biti u mesecu koji tom danu odgovara po redosledu.
Ako je na Krstovdan oblačno, zima će biti bogata snegom. U nekim mestima se pored Bogojavljenja i na Krstovdan pliva za Časni krst.
(Tanjug)
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
