Najduži ostavinski postupak u Srbiji, koji traje punu 41 godinu, ušao je u završnu fazu i mogao bi u dogledno vreme da bude okončan. Reč je o postupku o ostavštini nekadašnjeg predsednika Jugoslavije Josipa Broza Tita, koji se trenutno nalazi po zahtevu za reviziju pred Vrhovnim sudom.
U pitanju su predmeti primljeni u Narodnu banku 14. maja 1982. godine, koje je posle Titove smrti Predsedništvo SFRJ popisalo i prikupilo u Belom dvoru.
– Predmet nije rešen, primljen je u Vrhovni sud 5. novembra 2024. godine (Rev 22197/24 ) i u radu je. Sudija izvestilac je Zoran Hadžić – dopisom su potvrdili iz Vrhovnog suda.
U sefu 11 džakova sa dragocenostima
U famoznom sefu i dalje se čuva 11 džakova sa dragocenostima od kojih je većina, kako se ispostavilo kada ga je otvorila specijalna komisija tadašnjeg predsednika Srbije, na čelu sa sada pokojnim prof. Oliverom Antićem, nekada pripadala dinastiji Karađorđević. U pitanju su predmeti primljeni u Narodnu banku 14. maja 1982. godine, koje je posle Titove smrti Predsedništvo SFRJ popisalo i prikupilo u Belom dvoru. Među njima je 2.633 zlatnika, zlato u polugama i prahu ukupne težine 29,366 kilograma, 149 predmeta od zlata, brilijanata i dijamanata, odlikovanja, srebrno posuđe sa i bez pozlate – 18 kompleta, značke, numizmatička kolekcija… Popisano je i 26.219 američkih dolara, 36.000 nemačkih maraka i 2.200 danskih kruna.
Ukrali Titov sat, nisu kažnjeni
Inače, ostavinsku raspravu o Titovoj zaostavštini pokrenuo je još 1983. Titov sin Žarko. Kao naslednici danas se vode sin Miša, kao i unuci (deca pokojnog Žarka) Joška, Zlatica, Svetlana i Edvard Broz, ali i naslednici Titove udovice Jovanke.
Sud je 1989. godine doneo rešenje o podeli imovine, koje je Jovanka Broz osporila, a kada je Zakon o upravljanju stvarima u društvenoj svojini koje su imovina Josipa Broza proglašen neustavnim, 2002. godine, pokrenut je novi proces i utvrđivanje šta je sve pripadalo predsedniku SFRJ. Prvi osnovni sud u Beogradu odbio je potom, 2015. godine, kao neosnovan predlog Titovih naslednika za donošenje dopunskog ostavinskog rešenja o raspodeli imovine, pišu Novosti.rs. Po njima, ostavinski postupak za podelu Brozove imovine pravosnažno je okončan pred nekadašnjim Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu još 1991.
Brozovi jedino dobili autorska prava
Jedino što su Brozovi dobili jesu autorska prava, koja su podeljena između Titove udovice i njegovih sinova. Sve ostalo pripalo je državi: plakete, štafete, arhivska građa, pokloni, trofeji, umetnička i dela primenjene umetnosti, kulturna dobra koja se nalaze u Muzeju istorije Jugoslavije…
Pošto su Brozovi izgubili i drugostepeni, žalbeni postupak, pokrenuta je revizija pred Vrhovnim sudom.
– Mi smo jedina porodica za koju zakon ne važi, pa nismo uspeli da dobijemo čak ni dedina odlikovanja, koja ukazom pripadaju naslednicima – kaže Titov unuk i imenjak Josip Joška Broz.
– Ništa nismo dobili, dok su drugi kupili stvari sa Belog dvora kako su stigli. Ja sam morao da otkupim dedine čaše i jedan komplet šolja od češkog porcelana. Znam da su šoljice korišćene u Belom dvoru, jer ih ima pet, a šestu sam upravo ja razbio 1979. To je iz dvora izneo rođak ađutanta – kaže Joška Broz.
Njegov pravni zastupnik Goran Petronijević potvrđuje da ni Žarko za života nije uspeo da dobije dve uniforme, a samo to je tražio za uspomenu na oca.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.
