Porodica Radoman, u selu Gornji Branetići, nadomak Gornjeg Milanovca, još od 2007. godine bavi se uzgojem kultivisane borovnice.
Poljoprivrednik Predrag Radoman je za Bizportal preneo njihova iskustva u gajenju ove voćke ocenjujući da njen uzgoj može biti dobar porodični agrobiznis. Kako kaže, grupa ljudi, odnosno, njih 44 iz Belanovačke zadruge napravili su prvi uvoz iz Holandije 2007. godine.
– Zasad se nalazi na jedan hektar gde je svoje mesto našlo 2.000 sadnica u kojoj postoje različite sorte, a ukupno ih je četiri – Patriot (koji ide u preradu, koristi za pravljenje džema, sokova, slatkoa i drugo), djuk, blukrop i spartan. Poslednje tri prodaju se marketima – naveo je Radoman.
Prilikom zasada, na šta sve treba obratiti pažnju, on navodi da je neophodno uraditi analizu zemljišta, obezbediti vodu za navodnjavanje, kao i da se zasad postavi maksimalno u visini od 200 do 300 metara nadmorske visine.
– Bitno je da plantaža bude u blizini vlasnika zemljišta, jer on svakodnevno mora da brine o njoj – savetuje on.
Govoreći o prvom rodu nakon sadnje, objašnjava da se se u prvoj i drugoj godini skida cvet sa biljke kako bi se ona još bolje razvila, a da se rod očekuje tek u trećoj godini.
Prema podacima Privredne komore Srbije, površine pod zasadima borovnice se iz godine u godinu povećavaju, pre svega zbog stabilne cene otkupa ovog voća, koja se u proseku kreće od 700 do 800 dinara za kilogram.
Prvi veći rod borovnica daje u trećoj godini, dok je četvrti rod dovoljan da se pokriju skoro svi troškovi zaduživanja i isplate sadnica. U šestoj godini roda se zarađuje, a prinosi ove voćke varijaju i kreću se od jedne, dve, tri, pet, pa i 12 ili čak 25 tona po hektaru.
Međutim, pomoć države i kvalitetna cena otkupa čini da voćari koji gaje borovnicu osećaju priličnu sigurnost u svoju budućnost.
– Početna ulaganja kreću se oko 100.000 evra po hektaru. Tu spadaju sadni materijal, priprema zemljišta, mehanizacija, treset, protivgradna mreža, sistemi za navodnjavanje, komora za čuvanje robe i drugo. Nakon početnog ulaganja slede troškovi proizvodnje koji su ozbiljni i koji variraju, odnosno, koji se razlikuju iz godine u godinu. Na primer, u prvoj godini postavlja se malč koji služi da spreči rast korova, čuva vlagu i sprečava temperaturne razlike koje nastaju zbog plitkog korenovog sistema i biljkama daje potrebnu kiselost – kazao je Radoman.
Dodao je da su troškovi proizvodnje, na godišnjem nivou, oko 15.000 evra po hektaru. On ocenjuje da je borovnica zahtevna voćka navodeći da je u fazi mirovanja od novembra do marta kada se radi zimska rezidba i dodatni radovi.
Na imanju porodice Radoman borovnica se gaji po GLOBAL GAP sistemu koji garantuje kvalitet i domaćinsko vođenje zasada. Kako kaže, prosečan prinos na godišnjem nivou varira od šest do osam tona dobre prve klase.
Naš sagovornik objašnjava da kada je reč o berbi, ona počinje oko 06.00 ujutru i završava se u 16.00 časova. Roba koja se bere tokom dana, odmah se sklanja u rashlađeni prostor.
– Iskoristili smo državne subvencije koje su od velikog značaja. Cene ove voćke formiraju se na sedmičnom nivou, mali deo se prodaje kupcima, a najveći deo završi u hladnjačama. Prema našem iskustvu, nakon osam godina od prve sadnje borovnice, mi smo itekako zadovoljni postignutim rezultatima i slobodno mogu da kažem, da od ovog biznisa može lepo da se živi – zaključio je Radoman.
Osim toga, borovnice su i odličan izvor vitamina, odnosno, one su moćna sila za naš imunitet.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.
