Vruća voda često „kuva“ određene vrste fleka, zbog čega postaju trajne i gotovo nemoguće za uklanjanje.
Posebno su osetljive proteinske fleke, kao što su krv, znoj, mlečni proizvodi, jaja i mesni sokovi.
Toplota stvrdnjava proteine i vezuje ih za vlakna tkanine, pa je u ovim slučajevima najbolje prvo isprati fleku hladnom vodom i tek potom koristiti blag deterdžent ili specijalizovano sredstvo za uklanjanje fleka.
Slična pravila važe i za fleke od trave, blata i zemlje. Vruća voda samo učvršćuje pigment, dok hladno ispiranje sprečava širenje boje i prodor u vlakna.
Kod blata je preporuka sačekati da se osuši i nežno ga ukloniti četkom pre pranja.
Fleke od boja i mastila, poput tinte ili hemijskih olovaka, takođe ne podnose visoke temperature. Vruća voda ih može proširiti ili „zapečatiti“ u tkanini, pa se savetuje hladno ispiranje sa unutrašnje strane odeće i odvojeno pranje od drugih stvari.
Vino i crni čaj poznati su po duboko uvučenim flekama zbog tanina. Vruća voda ih samo fiksira, dok hladna voda uz kap blagog deterdženta pomaže u uklanjanju.
Fleke od voća i povrća, poput bobičastog voća ili paradajza, takođe se bolje uklanjaju hladnom vodom, ponekad uz dodatak belog sirćeta ili sredstva za pranje sudova. Vruća voda samo učvršćuje jake pigmente i otežava čišćenje.
Dakle, hladna voda, odgovarajuće sredstvo za fleke i nežan ciklus pranja često su efikasniji od vrele vode.
