Italijanski sud nije poverovao njegovoj odbrani da nema veze sa sabotažom, a sada ostaje da se vidi da li nemačko tužilaštvo raspolaže dovoljno jakim dokazima. Kuznjecova terete da je bio koordinator grupe od šest Ukrajinaca koja je postavila eksploziv na gasovod, što je 26. septembra 2022. dovelo do velikog curenja gasa.
Eksploziv je postavljen kod danskog ostrva Borholm, na dubini od 80 metara. Nemačka strana tvrdi da je nalog za diverziju dao tadašnji komandant ukrajinske vojske Valerij Zalužni. Međutim, Moskva u ovu verziju sumnja, ukazujući na umešanost britanskih specijalnih službi, dok ruski zvaničnici, uključujući generala Nikolaja Patruševa i predsednika Vladimira Putina, optužuju Anglosaksonce za sabotažu.
U Nemačkoj traje polemika: deo medija i političara prihvata verziju da su Ukrajinci odgovorni, dok drugi sumnjaju u zvanične nalaze. Poslanica Sara Vagenkneht zatražila je formiranje parlamentarne komisije i ispitivanje predsednika Zelenskog, navodeći da je apsurdno da Nemačka pruža ogromnu pomoć Ukrajini, a da nikada nije zatražila objašnjenje o sabotaži koja je ozbiljno naštetila nemačkoj privredi.
U međuvremenu, pojavile su se i druge verzije – po jednoj od njih, u diverziji su, pored Kuznjecova i Červinskog, učestvovali i drugi ukrajinski operativci obučavani u Žitomiru i Rumuniji, pod nadzorom CIA u Kijevu.
(Novostionline)
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
