U Flensburgu, na severu Nemačke, vlasnik radnje okačio je u izlog natpis sa antisemitskom porukom, što je dovelo do pokretanja krivične prijave. Natpis je brzo uklonjen, ali slučaj je ponovo otvorio pitanje rasta antisemitizma u zemlji.
Na tabli je stajalo:
„Jevrejima nije dozvoljen ulaz! Ništa lično, bez antisemitizma, jednostavno vas ne mogu podneti.“
Vlasnik radnje tvrdio je da je natpis izražavao njegov lični stav o situaciji u Pojasu Gaze, negirajući da je antisemit.
Pravne posledice
Flensburgsko tužilaštvo pokrenulo je istragu zbog podsticanja mržnje, za šta predviđena kazna može biti novčana ili zatvorska do pet godina. Prema nemačkom zakonu, Volksverhetzung zabranjuje javne izjave koje:
napadaju dostojanstvo određene grupe,
vređaju ili stigmatizuju grupe,
pozivaju na mržnju ili diskriminaciju.
Postoje i odredbe koje štite verske zajednice i njihove institucije. Vlasnik može snositi i građanskopravne posledice, uključujući zahteve za naknadu štete, gubitak licence ili lokalne sankcije. Diskriminacija pri pružanju usluga može podleći antidiskriminacionom zakonu.
Porast antisemitizma u Nemačkoj
Podaci Saveznog udruženja instituta za istraživanje antisemitizma pokazuju da je 2024. godine u Nemačkoj registrovano 8.627 antisemitskih incidenata, što je porast od 77% u odnosu na 2023. Kancelar Fridrih Merc povezuje ovaj trend sa velikim brojem migranata koji su stigli u Nemačku u poslednjih deset godina.
Politički kontekst
Radikalno desna stranka Alternativa za Nemačku (AfD) trenutno ima podršku oko 25%. Prema istraživanju instituta Insa za list Bild, 68% ispitanika smatra da bi AfD mogao preuzeti vlast u nekoj nemačkoj saveznoj zemlji do sledeće godine.
Predstojeći izbori u 2026. biće održani u Baden-Virtembergu, Porajnju-Falačkoj, Saksi-Anhaltu, Berlinu i Meklenburgu-Zapadnom Pomorju. Ankete iz aprila 2025. pokazuju da je AfD prvi put postala najpopularnija stranka u zemlji, iako su na prethodnim izborima vladu formirali CDU i CSU, blokirajući radikalnu desnicu.
