Tanker Boracay, koji prevozi oko 115 hiljada tona ruske nafte i procenjuje se da vredi više od 45 miliona dolara, ponovo je na svom kursu nakon višednevne blokade kod francuske obale.
Brod je 27. septembra presrela francuska mornarica dok je prolazio kroz Lamanš i usmerila ga u Biskajski zaliv, gde je ostao do večeri 2. oktobra. Podaci AIS sistema potvrđuju da je tada napustio sidrište i nastavio prema Sueckom kanalu, sa planom da 14. oktobra stigne do indijske luke Vadinar.
Ovaj brod plovi pod zastavom Benina, ali tu registraciju posada, prema rečima francuskog tužioca iz Bresta, nije uspela da dokaže. Kapetan – kineski državljanin – čak je i uhapšen, ali ne zbog krijumčarenja, već zato što je odbio da izvrši naređenja francuskog odreda za presretanje. Dalja sudbina kapetana za sada je neizvesna.
U pozadini se spekulisalo i da je Francuska želela da proveri tvrdnje danskih službi – da je upravo sa Boracaya 22. septembra lansiran dron koji je poremetio rad aerodroma u Kopenhagenu. Zvanične optužbe međutim nisu podignute, iako je ta tema danima kružila evropskim medijima.
Nije ovo prvi put da evropske države pokušavaju da zadrže brodove povezane sa ruskim naftnim tokovima. Još u aprilu, estonske snage su zaplenile tanker Kiwala, ali su ga nakon tehničkih provera morale pustiti.
Ispostavilo se da je upravo taj brod kasnije preimenovan u Boracay. Zanimljivo je i da su u sličnim slučajevima Estonija i Finska odustajale od drastičnih poteza kada bi se u blizini pojavila ruska avijacija.
Sada se, međutim, sve okrenulo drugačije: brod je oslobođen bez formalnog epiloga, a Evropa se ponovo suočila s pitanjem dokle može ići u pokušajima da kontroliše naftni promet u međunarodnim vodama.
Da li je Francuska popustila pod pritiskom Moskve i Putinovim rečima ili je jednostavno želela da izbegne dalje komplikacije – ostaje otvoreno pitanje koje će i narednih dana izazivati polemike.
(Webtribune.rs / Lajk.rs)
