Doksat je otvoren, zaseban stambeni prostor koji se izdvaja iz osnovnog gabarita kuće. Najčešće je imao drvenu konstrukciju, ogradu i krov, a mogao je biti oslonjen na stubove ili postavljen iznad podruma.
Iako se danas često poistovećuje sa balkonom ili terasom, njegova nekadašnja funkcija bila je drugačija. Prema domaćim istraživanjima, doksat je u šumadijskim kućama predstavljao poseban prostor namenjen odmoru.
Važno je razlikovati ga od trema. Trem je prvenstveno služio za komunikaciju i predstavljao prelaz između spoljašnjeg prostora i unutrašnjosti kuće. Doksat je, nasuprot tome, bio zaseban prostor za boravak i odmaranje. Pojedine kuće imale su oba elementa, što pokazuje koliko je pažljivo bila osmišljena organizacija tradicionalnog doma.
Doksat je bio mesto za odmor, ali i svakodnevni život
U vreme kada su porodice bile brojnije, a kuće često nisu imale dovoljno prostorija za sve ukućane, svaki deo doma imao je svoju namenu.
Zašto su u Vojvodini nekada gradili kuće sa dva ulaza – staro rešenje ponovo dobija na značaju, više o tome pročitajte OVDE.
Doksat je pružao dodatni prostor za boravak, odmor i predah od svakodnevnih poslova. Njegova otvorenost omogućavala je boravak na vazduhu, uz zaštitu krova od sunca i padavina.
Koliko je ovaj prostor bio praktičan pokazuju i stare kuće u okolini Kragujevca. Skoro svaki doksat imao je drvene kapke koji su se podizali i kačili za krovnu konstrukciju.
Takav doksat služio je i za spavanje brojnih članova domaćinstva sve do prvih mrazeva. To je dobar primer kako je jedan arhitektonski element mogao da odgovori na potrebe velike porodice i da se koristi na različite načine tokom toplijeg dela godine.
Zašto su kuće u Šumadiji imale ovakav izgled?
Šumadija je tokom 18. i 19. veka bila područje intenzivnog doseljavanja stanovništva iz različitih krajeva. Ljudi su sa sobom donosili svoje navike, načine gradnje i iskustva u organizaciji prostora.
U domaćim istraživanjima navodi se da se kuća sa doksatom posebno javljala u razvijenijim poljoprivrednim područjima Šumadije, a značajnu ulogu u širenju ovog arhitektonskog rešenja imao je i Kragujevac, kao privredni, administrativni i kulturni centar.
Doksati su imali i dekorativnu funkciju. Drveni stubovi, ograde, kapci i način obrade konstrukcije davali su kući poseban izgled i pokazivali umeće majstora, ali i mogućnosti domaćina koji je naručivao gradnju.
Ni beton ni cigla – materijal od kog su naši stari nekada pravili najudobnije kuće u Srbiji, više o tome pročitajte OVDE.
Doksat je bio i znak razvijenijeg domaćinstva
Velike zadružne porodice imale su potrebu za funkcionalnijim i prostranijim kućama. Zbog toga su se tokom vremena razvijali različiti tipovi građevina sa više prostorija, tremovima i doksatima.
Pojedini primeri iz okoline Kragujevca pokazuju da su doksati mogli biti naknadno dograđivani, u skladu sa potrebama porodice. U nekim kućama imali su zaseban ulaz, dok su u drugima bili povezani sa ostalim delovima objekta.
Danas su takve kuće dragoceno svedočanstvo o nekadašnjem načinu života. Njihova arhitektura pokazuje da tradicionalni graditelji nisu razmišljali samo o tome kako da naprave krov i zidove, već i kako da svaki deo kuće bude koristan, prilagođen porodici i povezan sa prostorom oko nje.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
