Ko je makar jednom spremao slavu za dvadesetak gostiju, dobro zna kako to izgleda. Rerna radi od ranog jutra, na šporetu nema slobodne ringle, a domaćica, kada gosti konačno sednu za sto, najradije bi samo sela i odmorila se. Ipak, postoji mnogo jednostavniji način da sve bude spremno na vreme, a da slavska Lajk.rs ne izgubi ništa od svog ukusa.
Nekada su naše bake tačno znale šta se kuva tri dana pred slavu, šta se ostavlja za veče uoči praznika, a šta mora da bude sveže. Nisu bez razloga pravile raspored. Neka jela zaista su ukusnija kada odstoje, dok druga nikako ne treba pripremati prerano.
I profesionalni kuvari savetuju da se pred velike praznike što više posla završi unapred. Britanski Gardijan je nedavno objavio njihove savete o pripremi sosova, začina i poslastica pre prazničnog ručka.
A kada se to prilagodi našim slavama, posao može mnogo lakše da se organizuje.
Sarma je još ukusnija kada prenoći
Svi znamo onu priču da je sarma najbolja sutradan. I zaista, mnogima je ukusnija kada malo odstoji, jer se ukusi kupusa, začina i fila bolje sjedine.
Zato nema razloga da je kuvate na sam dan slave.
Sarmu možete napraviti dan ili dva ranije, brzo je ohladiti i čuvati u frižideru na temperaturi do četiri stepena. Pred posluženje je dobro zagrejte, najbolje samo količinu koju ćete izneti na sto.
Ako pripremate veliku količinu, možete je i zamrznuti u manjim porcijama. Tako nećete morati da odmrzavate čitavu šerpu.
Isto važi i za posnu sarmu sa pirinčem, pečurkama ili orasima.
Sitni kolači mogu da se prave i mnogo ranije
Vanilice, oblande, bajadere i razne kuglice često mogu da se naprave nekoliko dana pre slave, u zavisnosti od sastojaka.
Vanilice i oblande mnogima su čak lepše kada malo odstoje, jer omekšaju i ukusi se sjedine.
Suve kolače čuvajte dobro zatvorene, prema vrsti i sastavu, dok one sa mlečnim kremovima, jajima i drugim kvarljivim sastojcima obavezno držite u frižideru.
Mnoge vrste pečenog keksa i suvih kolača mogu se i zamrznuti.
Međutim, torte sa osetljivim kremovima i kolače koji sadrže sveže voće bolje je pripremati bliže danu posluženja.
Supa, čorba i sosovi mogu da čekaju u zamrzivaču
Ako za slavu spremate domaću supu, nemojte misliti da baš sve morate da kuvate tog jutra.
Bistru supu možete skuvati ranije, procediti, brzo ohladiti i zamrznuti u odgovarajućim posudama. Rezance ili knedle dodajte kada je budete pripremali za posluženje.
Isto važi za pojedine čorbe i sosove.
Kuvari posebno preporučuju da se sosovi pripremaju unapred, jer se tako na dan velikog ručka štedi vreme, a ukus začina može bolje da se razvije.
Kuvane supe i čorbe koje se pravilno čuvaju u frižideru uglavnom treba potrošiti za tri do četiri dana. Ako ih pravite ranije, zamrzavanje je bolji izbor.
Pečenje i riba ne treba da stoje danima na stolu
Kod mesa i ribe treba biti pažljiviji.
Ako spremate mrsnu slavu, meso možete začiniti unapred i držati u frižideru, a pečenje isplanirati za dan slave ili prethodno veče.
Već pečeno meso može da se čuva u frižideru tri do četiri dana ako je pravilno ohlađeno i zapakovano, ali za najbolji ukus i teksturu često je bolje peći ga što bliže posluženju.
Kod posne slave, ribu je najbolje pripremiti što svežiju. Ako je kupujete ranije, pravilno je zamrznite i odmrzavajte u frižideru, nikako preko noći na kuhinjskom stolu.
Pohovana riba, na primer, nije najbolji izbor za pripremu nekoliko dana ranije, jer tokom stajanja gubi hrskavost.
Rusku salatu napravite kasnije, a povrće pripremite ranije
Ruska salata gotovo je nezaobilazna na mnogim slavskim trpezama.
Ali nema potrebe da je pravite tri ili četiri dana unapred.
Krompir i šargarepu možete skuvati prethodnog dana, brzo ohladiti i staviti u frižider. Kada dođe vreme, dodajte ostale sastojke i majonez.
Najlepša je kada je sveža, a još važnije je da ostane pravilno ohlađena.
Isto pravilo važi za posne salate sa majonezom, ribom ili drugim kvarljivim sastojcima.
Nemojte iznositi celu činiju na sto ako znate da će gosti dolaziti tokom čitavog dana. Bolje je da iznesete manju količinu, a ostatak sačuvate u frižideru.
Slavski kolač i žito ostavite za kraj priprema
Slavsko žito možete skuvati prethodnog dana, ohladiti i čuvati u frižideru, a zatim ga dovršiti sa orasima i ostalim sastojcima prema porodičnom receptu.
Slavski kolač takođe možete ispeći dan ranije, kako biste na sam praznik imali jednu veliku obavezu manje.
Najvažnije je da unapred odvojite vreme za ono što se ne može završiti u poslednjem trenutku.
Najvažnije pravilo koje mnoge domaćice zaboravljaju
Postoji jedna greška koja može da pokvari sav trud: ostavljanje skuvane hrane satima na šporetu ili slavskom stolu.
Kvarljiva hrana ne treba da stoji na sobnoj temperaturi duže od dva sata. Posle kuvanja rasporedite je u manje, pliće posude kako bi se brže ohladila, pa je stavite u frižider.
Pravilno čuvane ostatke većine kuvanih jela treba pojesti u roku od tri do četiri dana, a ono što nećete stići da pojedete bolje je na vreme zamrznuti.
Odmrzavanje na kuhinjskom stolu nije bezbedno, a prethodno kuvana jela prilikom podgrevanja treba dobro zagrejati, do najmanje 74 stepena u sredini.
Kako da rasporedite posao i konačno dočekate goste odmorni
Tri dana pre slave možete napraviti suve kolače, proveriti namirnice i završiti kupovinu.
Dva dana ranije pripremite sarmu ili jela koja mogu bezbedno da stoje u frižideru do posluženja, ili ih zamrznite.
Dan pred slavu napravite slavski kolač, žito, pripremite sastojke za salate i postavite deo trpeze.
A na sam dan slave ostavite uglavnom završno pečenje, zagrevanje gotovih jela, salate i posluženje.
Jer, na kraju krajeva, slava nije takmičenje u tome koliko jela jedna žena može da skuva za jedan dan. Važno je da se porodica okupi, da se običaji ispoštuju i da domaćica, umesto da poslednja sedne za sto, može da dočeka goste mirna i nasmejana.
