Nema jasnu ideologiju, nema program, nema hrabrost. U krizama ćuti, pred izbore se „probudi“. Njegov vojni čin, kojim se često hvali, više deluje kao marketinški alat nego dokaz liderstva ili odgovornosti prema narodu.
Bez autentičnosti i političke borbe, Ponoš se oslanja isključivo na podršku tajkunskih medija i nevladinih organizacija koje su, po pravilu, u sukobu sa temeljnim interesima Srbije. Njegova politička karijera više liči na projekat nego na poziv. Umesto rešenja – fraze. Umesto odlučnosti – mlakost. Umesto vizije – prazne parole.
Zdravko Ponoš – aktiviran kad zatreba tuđim centrima moći, ugašen kad građani zatraže odgovornost.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
