„Dr Đorđe Radić – poljoprivredni prosvetitelj i naučnik“ naziv je izložbe posvećene prvom srpskom agronomu koja je otvorena u lozničkom Muzeju Jadra.
Izložba je afirmacija dela prvog doktora poljoprivrednih nauka u Srbiji i počasnog člana Srpske kraljevske akademije, a otvorili su je autorka Olivera Ćosović i predsednik Saveza inženjera i tehničara Srbije doktor Igor Marić.
Ćosović, koja je sa Draganom Draškovićem autor izložbe, rekla je da je Radić ličnost koja je obeležila srpsku poljoprivredu u drugoj polovini 19. i prvoj polovini 20. veka. Praktična znanja sticao je na imanjima najpoznatijih zemljoposednika u Austrougarskoj, a primenjivao ih u Srbiji.
– Pokrenuo je časopis „Seljak“, prvi u nizu, a na njegovu inicijativu Srpsko poljoprivrdno društvo pokreće organizovanje poljoprivrednih izložbi koje do tada nisu održavane u Srbiji. Radio je na osnivanju prve poljoprivredne škole u Požarevcu 1870, a pet godina kasnije na poziv knjaza Nikole postavlja temelje poljoprivrednom obrazovanju u Crnoj Gori kao osnivač poljoprivredne škole u Danilovgradu. Pokretač je uspostavljanja veze Srbije toga vremena i zapadne Evrope. Bio je član 67 evropskih profesionalnih udruženja i nekoliko iz Amerike. Prenosio je iskustvo zapadnog sveta ovde, a slao je naše ljude na tamošnje izložbe. Iza njega su ostali brojni naslovi iz oblasti poljoprivrede, a gotovo da nema segmenta poljoprivrede kojim se nije bavio. Radio je na uvođenju prvih vršalica i plugova u Srbiju kao i brojnih drugih poljoprivrednih mašina – rekla je Ćosović dodajući da je Radićev doprinos „nemerljiv“.
Marić je kazao da mi govoreći o velikanima obično pominjemo nekoliko: Teslu, Pupina, Milankovića i još neke, ali ima mnogo naučnika i ljudi koji su zavredili da se zna za njihov rad.
– Oni su svi primeri izuzetnih patriota. Mnogi od njih su bili zvani da rade u inostranstvu, ali su se vraćali u Srbiju i ovde su kroz stručni, naučni i primenjeni rad pokazivali svoj patriotizam. Cilj jeste da se popularizuju možda manje znani, a mnogo veliki naši ljudi od kojih je jedan sigurno i Đorđe Radić – kazao je Marić.
O značaju i doprinosu Radića govore njegova dela – više od 40 objavljenih knjiga i više od 500 objavljenih članaka u listovima koji se bave poljoprivredom, rečeno je na otvaranju izložbe. Među brojnim naučnim dostignućima Radića su hibridizacija kukuruza, koju je započeo pre nego što je to učinjeno u SAD, zatim dobijanje raznih sorti kukuruza, krompira i novih vrsta povrća.
Organizatori izložbe su Savez inženjera i tehničara Srbije, Odbor za selo Srpske akademije nauka i umetnosti, Savez društva inženjera i tehničara grada Loznice i loznički Centar za kulturu „Vuk Karadžić“.
Lozničani izložbu mogu videti do 16. marta.
(Kurir.rs/T.Ilić)
Kurir
Autor: Kurir
