Različite vere im nisu smetale da se venčaju u Beogradu 1993. godine, tokom rata koji je trajao u Bosni. Merima je došla iz Bosanske Krupe, a Dušan je iz Beograda. Za portal „Lajk.rs“ je ispričala kako proslavljaju Uskrs.
Verili se posle mesec dana viđanja
U jeku rata u Bosni, 1992. godine, Merima je vojnim svionom stigla u Beograd, kako bi našla tetku koja je živela u Batajnici. Ubrzo je upoznala Dušana Pavlovića koji je, posle mesec dana viđanja, pozvao na slavu. Otišla je da pomogne njegovoj majci, a on je – zaprosio. Pristala je da se uda za njega. Tada nije znala da li su njeni roditelji uopšte živi, jer je rat u Bosni i dalje trajao. Posle godinu dana, kada su sakupili novac za svadbu, venčali su se i dobili dve devojčice.
Njihov brak nisu svi odobravali
Tek posle nekoliko godina, Merima je saznala da su njeni roditelji živi. Tada im je javila da se udala u Beogradu i da ima dvoje dece. Njen otac je na početku negodovao što se udala za Srbina, ali je promenio je mišljenje kada je upoznao Dušana.
– Kada su saznali da sam živa, bili su srećni, jer su se plašili da su i mene izgubili. Ljutio se tata malo na početku, ali kako narod kaže, svoje se meso ne jede. Pošto mi je brat stradao u tom ratu u Bosni, ostale smo dve sestre i ja. Jedna sestra mi se udala za Amerikanca, druga za muslimana, tako da moj otac u svojoj kući ima tri veroispovesti. Moji roditelji su toliko zavoleli Dušana, da su uvek govorili da im je to najbolji zet.
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Facebooku./Facebook
Sve sam od svekrve naučila
U Beogradu su svi znali odakle je Merima došla i koje je veroispovesti, ali nikada nije imala neprijatnosti zbog toga. Ona i Dušan slave sve praznike zajedno, i muslimanske i pravoslavne. Meri kaže da vera i nacija nisu njena životna odrednica.
– Za mene je važno kakav si čovek. Nevažno je da li se krstiš ili klanjaš – objašnjava i dodaje da je u tom duhu vaspitavala i ćerke.
Merima kaže da je sve pravoslavne običaje naučile od svekrve sa kojom se odlično slagala.
– Na Veliki petak postimo svi u kući, ćerke i ja zajedno farbamo jaja. Prvo jaje koje ofarbam u crvenu boju odvojim kao čuvarkuću. Onu čuvarkuću od prošlog Uskrsa zakopam pod rodno drvo, valja se za napredak porodice. To sve me je svekrva naučila. Novu čuvarkuću stavim u ukrasnu posudu do sledećeg Uskrsa. Najlepši uskršnji običaj mi je kada se kucamo jajima. Ćerkama uvek dam guščje jaje koje je malo jače, da bi pobedile – priča Meri za naš portal.
Kaže da joj je kucanje jajima najlepši deo praznika, kada su svi na okupu, zabavljaju se i smeju.
– Zar je važno da li se peva ili pjeva, kog smo opredeljenja, nacionalne ili verske pripadnosti ako smo ljudi i ako imamo dovoljno ljubavi za sve? Ima li išta lepše nego videti da se svoje čuva, tuđe poštuje, a sloga vlada među ljudima? – zaključuje Merima.
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Facebooku.:
