Vernici posvećuju vreme miru i molitvi u hramovima, uz upaljene voštane sveće, očekujući Vaskrsenje. U Jerusalimu, vernici se okupljaju oko Hristovog groba u nadi da će svedočiti čudotvornoj pojavi Blagodatnog ognja.
Velika subota je poslednji dan posta, tokom kojeg se konzumira sirova hrana ili hrana pripremljena na vodi. U nekim krajevima poznata je kao Dugačka subota, podsećajući na Isusove dugotrajne muke.
Veruje se da bi svako trebao učiniti neko dobro delo tog dana.
Obredni vaskršnji hlebovi i kolači, poznati kao uskršnjaci, se mesi uoči Vaskrsa. Obično su okruglog oblika, sa rupom u sredini za jaje koje će se postaviti na Vaskrs. Prema verovanju, domaćinstvo bi trebalo da ustane rano tog dana kako bi se pripremilo za predstojeći praznik.
Ručni rad, vez, lov i ribolov su poslovi koje vernici treba da izbegnu, a posebno u ruralnim sredinama nije dozvoljeno klanje stoke ili živine. Dan se provodi u tišini i molitvi, a ukoliko neko nije stigao da ofarba jaja u petak, može to da uradi na Veliku subotu.
Tradicija je i da se prvog Vaskrsa, u onim porodicama koje su dobile prinovu, a gde dete nije još napunilo godinu dana, jaja ne farbaju i da se takvoj deci daje neofarbano jaje. Isto važi i za porodice koje su imale smrtan slučaj, jaja se ne farbaju prvog Vaskrsa nakon tog događaja.
Po staroj tradiciji na Veliku subotu mogu se u hramovima obaviti krštenja onih koji su pristupili veri i pripremili se za to.
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Facebooku.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
