Očekuje se da 2040. godine hipertenzija bude faktor rizika broj jedan u svetu. To su poražavajući podaci. Povišen krvni pritisak, poznat kao hipertenzija, predstavlja stanje u kojem je pritisak krvi na zidove arterija konstantno visok. Normalne vrednosti krvnog pritiska su oko 120/80 mmHg, dok se vrednosti iznad 140/90 mmHg smatraju povišenim .
Simptomi hipertenzije
Hipertenzija se često naziva „tihim ubicom“ jer može dugo vremena biti asimptomatska. Kada se simptomi pojave, najčešći su:
- Glavobolja, posebno u potiljačnom delu
- Vrtoglavica i osećaj nestabilnosti
- Zamagljen vid
- Malaksalost i osećaj umora
- Poremećaji vida
U nekim slučajevima, prvi znak hipertenzije može biti ozbiljna komplikacija poput moždanog udara ili srčanog udara.
Uzroci povišenog krvnog pritiska
Hipertenzija može biti primarna (esencijalna), bez jasnog uzroka, ili sekundarna, kao posledica drugih stanja. Faktori rizika uključuju:
- Genetsku predispoziciju
- Prekomernu telesnu težinu
- Nedostatak fizičke aktivnosti
- Prekomerni unos soli
- Konzumaciju alkohola i pušenje
- Hronični stres
- Određene hronične bolesti poput bolesti bubrega
- Lečenje i prevencija
Lečenje hipertenzije obuhvata promene životnih navika i, po potrebi, farmakološku terapiju. Preporučene mere uključuju:
- Smanjenje unosa soli na manje od 5g dnevno
- Ograničenje unosa alkohola
- Prestanak pušenja
- Redovnu fizičku aktivnost (najmanje 30 minuta dnevno)
- Održavanje zdrave telesne težine
Uravnoteženu ishranu bogatu voćem, povrćem i integralnim žitarica.
U slučajevima gde promene načina života nisu dovoljne, lekari mogu propisati antihipertenzivne lekove kao što su ACE inhibitori, beta-blokatori, diuretici i drugi .
Radno zavisna hipertenzija je opasnost od infarka srca i šloga
Krvni pritisak je sila kojom krv deluje na zid krvnog suda/arterije i varira u zavisnosti od snage srčane funkcije, elastičnosti arterija, ukupne količine cirkulišuće krvi. Zavisi od zdravstvenog stanja, uzrasta, fizičke kondicije i životnih navika. Radno zavisna hipertenzija je hipertenzija 21. veka, koju su stručnjaci još 1993. godine prepoznali kao jedan od oblika hipertenzije, koji nastaje kao posledica stresa.
– Budući da je stres glavni faktor rizika za nastanak ove hipertenzije, ako on dugo traje, naravno da će pacijenta uvesti u pravu hipertenziju, onda će krvni pritisak biti povišen i u kućnim uslovima. Ovi pacijenti su pod većim rizikom da obole od infarkta srca, šloga, srčane i bubrežne slabosti. Češće imaju i šećernu bolest, povišene vrednosti lipida, to jest, metabolički sindrom, ali i promene na perifernim krvnim sudovima – objašnjava za eKlinika portal profesor dr Vesna Stojanov, kardiolog, hipertenziolog, načelnik Centra za hipertenziju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije i predsednik Udruženja za hipertenziju Srbije.
Kako da visok krvni pritisak držimo pod kontrolom?
Hipertenzija je bolest 21. veka
Napomena: Redovno merenje krvnog pritiska i konsultacije sa lekarom su ključni za pravovremeno otkrivanje i kontrolu hipertenzije.
