Istraživanja ukazuju na to da autoimune bolesti kod žena nisu povezane samo sa biološkim faktorima, već i sa ponašanjem i uticajem okoline.
Prema istraživanju iz 2020. godine, autoimune bolesti nesrazmerno pogađaju žene – čineći gotovo 80 odsto slučajeva. Posebna studija iz 2021. godine pokazala je da se žene takođe suočavaju sa višim stopama anksioznosti, PTSP-a i anoreksije.
Da li je moguće da glavni faktor iza ovih statistika nije samo biološke, već i bihevioralne prirode? Tačnije, može li potisnuta ljutnja doprineti pogoršanju zdravlja žena?
Žene su odgajane da ćute, da budu negovateljice koje pritom ostaju tihe i pristojne. Ljutnja se prvenstveno smatra muškom emocijom, ali to je osećanje koje svi doživljavamo i trebalo bi ga moći izraziti na zdrav i kontrolisan način.
Ali šta se dešava kada tu ljutnju potiskujemo? Može li se ta neizražena emocija s vremenom manifestovati u našem telu kao bolest?
U novije vreme, studija sa Univerziteta u Pitsburgu otkrila je da je potisnuta ljutnja kod žena koje nisu belkinje povezana sa 70 odsto povećanim rizikom od ateroskleroze, što povećava rizik od srčanih bolesti.
Ideja da potisnuti bes može uticati na fizičko zdravlje odjekuje kod mnogih žena. Sara, 37-godišnjakinja iz Londona, dobila je dijagnozu perniciozne anemije sa 21 godinom nakon što se borila s anoreksijom. Kasnije, sa 34 godine, dijagnostikovana joj je fibromialgija nakon niza emocionalnih i fizičkih trauma.
Sara objašnjava da je bes koji je osećala – prema prijateljima, porodici, ljudima koji su je povredili, kao i prema društvu – ostao zarobljen u njoj jer nije znala kako da ga izrazi. Taj potisnuti bes, kaže, smestio se u njeno telo i manifestovao kao bol u stomaku, grudima, ramenima i grlu. Shvatila je da je ta bol somatska, odnosno fizički odraz neprocesuiranih emocija.
Kako bi se oslobodila tog tereta, počela je da praktikuje ekstatični ples, masažu, dijafragmalno disanje, meditaciju i tehnike uzemljenja. Ponekad bi se nakon intenzivne vežbe rasplakala i doslovno osetila kako potisnute emocije napuštaju njeno telo, piše Independent.
Iako joj je specijalista za fibromialgiju prepisao lekove protiv bolova, fizikalnu terapiju i homeopatske lekove, oboje se slažu da je fizičko somatsko delovanje najbolji način za upravljanje njenim stanjem.
Stres i imunološki sistem
Dili, 29-godišnjakinja iz Londona, ima Hašimotov tireoiditis, autoimuni poremećaj kod kojeg imuni sistem napada štitnu žlezdu, usporavajući metabolizam.
Njeni simptomi su se pogoršali nakon posebno stresne godine ispunjene ličnim i poslovnim problemima.
Neki stručnjaci veruju da postoji povezanost između potisnutih emocija i fizičkih bolesti. Dr. Džolin Brajten, specijalistkinja za naturopatsku endokrinologiju, objašnjava:
Ona ukazuje na istraživanja koja sugerišu da emocionalna represija može izazvati produženu aktivaciju hipotalamičko-hipofizno-nadbubrežnog (HPA) sistema, što dovodi do disfunkcije imunog sistema. To može pogoršati stanja poput reumatoidnog artritisa, lupusa i multiple skleroze.
Dr. Sula Vindgasen, psihološkinja, CBT terapeutkinja i EMDR terapeutkinja, napominje da je zdravlje inherentno biopsihosocijalno – oblikovano biološkim, psihološkim, društvenim i ekološkim faktorima.
Dok neke studije sugerišu da bi potiskivanje emocija moglo biti povezano sa disfunkcijom imunog sistema, Vindgasen upozorava da su istraživanja još uvek u razvoju.
Odgovor tela na potiskivanje emocija
Sve emocije su biološki posredovane kroz aktivnost mozga, promene u autonomnom nervnom sistemu i lučenje hormona. Međutim, nijedan pojedinačni fiziološki znak ne odgovara tačno određenoj emociji, poput besa ili tuge.
Vindgasen objašnjava:
Potiskivanje emocija jedan je od odgovora koji najviše iscrpljuje organizam. Aktivira viša moždana područja, poput prefrontalnog korteksa, dok smanjuje aktivaciju u centrima za obradu emocija, poput amigdale. To dovodi do povećanog lučenja kortizola, što može poremetiti funkciju imunog sistema.
Iako su istraživanja još u toku, sve veći broj dokaza ukazuje na to da potiskivanje emocija, uključujući bes, može imati značajne fiziološke posledice.
Pronalaženje zdravih opcija
Šta žene mogu učiniti kako bi sprečile da potiskivanje emocija negativno utiče na njihovo zdravlje?
Dr. Džolin Brajten predlaže razvijanje emocionalne svesti i izražavanja kroz vođenje dnevnika, terapiju ili somatske prakse.
Takođe naglašava važnost postavljanja granica, razvijanja asertivne komunikacije i negovanja podržavajućih odnosa.
Iskustva ovih žena odražavaju ono što istraživanja i stručnjaci sugerišu – da se neprerađene emocije mogu manifestovati fizički, doprinoseći razvoju hroničnih zdravstvenih stanja.
Bilo da se radi o terapiji, fizičkoj aktivnosti ili svesnoj prisutnosti, pravilno prepoznavanje i procesuiranje sopstvenih emocija – posebno besa – može biti ključni korak u očuvanju mentalnog i fizičkog zdravlja.
