Ispiranje nosa alatom kao što je neti pot služi da biste se rešili mikroba, sluzi, prašine ili alergena.
To radite tako što ulivate rastvor u jednu nosnicu kako bi iscurio iz druge dok naginjete glavu. Međutim, ako ne koristite sterilan rastvor za ispiranje, možete izazvati više štete nego koristi.
Ispiranjem nosa takođe možete ukloniti i one dobre mikrobe, pa štetni patogeni mogu lakše ući kroz nos. Ipak, najveći rizik predstavljaju bakterije koje se mogu nalaziti u tečnosti za ispiranje, zbog čega bi ona uvek trebalo da bude sterilna. Voda iz česme nije sterilna, pa samim tim nije pogodna za ispiranje, piše The Conversation.
Prema nedavnoj studiji iz SAD-a, otkriveno je da je 10 osoba koje su ispirale nos vodom iz česme zaraženo amebom Acanthamoeba amebae. Iako je rizik nizak za većinu zdravih ljudi, infekcija ovom amebom može biti kobna za osobe sa oslabljenim imunološkim sistemom. Troje od deset osoba u studiji je preminulo, a prema drugoj studiji, u 82% slučajeva ista infekcija je dovela do smrtnog ishoda.
Još jedna ameba koja je široko rasprostranjena jeste Naegleria fowleri (poznata kao ,,ameba koja jede mozak“), a smrtnost kod zaraženih iznosi čak 97% u otkrivenim slučajevima, čak i kod inače zdravih ljudi.
Srećom, infekcije ovom amebom su retke, ali upotreba vode iz česme za ispiranje nosa povezana je sa slučajevima zaraze. Takođe, verovatno je da su infekcije i smrtni ishodi mnogo češći u zemljama gde je pristup čistoj vodi ograničen.
Druge studije su otkrile i opasnosti korišćenja vode sa česme u medicinskim uređajima. Istraživanje sprovedeno u SAD-u 2021. godine pokazalo je da 50% ljudi smatra da je voda iz česme bezbedna za ispiranje nosa i čišćenje kontaktnih sočiva (još jedna opasna greška).
Osobe koje imaju bilo kakvu infekciju sinusa bi trebalo da izbegavaju ispiranje nosa dok infekcija ne prođe, a isto važi i za one sa suvim nosom, kako se suvoća sluznice ne bi pogoršala. Ako ipak morate ispirati nos, koristite sterilni fiziološki rastvor.
