Njihovo istraživanje upoređivalo je krv dve grupe zdravih muških davalaca u šezdesetim godinama – prvi su davali krv tri puta godišnje tokom 40 godina, dok su drugi to činili ukupno oko pet puta tokom istog perioda. Suptilne genetske razlike, koje nisu povezane s visokim rizikom od raka krvi, bile su prisutne u većem broju u grupi učestalih davalaca, ali pošto su zdraviji ljudi skloniji davanju krvi, to iskrivljuje sliku.
S godinama, ćelije u telu – uključujući krv – prirodno razvijaju mutacije, što povećava rizik od razvoja bolesti poput raka. Kada ljudi doniraju krv, matične ćelije u koštanoj srži stvaraju nove krvne ćelije koje nadoknađuju izgubljenu krv, a to bi moglo oblikovati genetsku raznolikost matičnih ćelija.
Istraživači su pronašli sličan nivo prirodnih genetskih mutacija u krvi dve grupe – 217 učestalih i 212 neredovnih davalaca. Ali tip mutacije u matičnim ćelijama bio je suptilno drugačiji kod 50% učestalih davalaca i 30% neredovnih davalaca.
Analizirana u laboratoriji, ova mutacija je rasla na drugačiji način u različitim okruženjima u poređenju s drugim mutacijama povezanim s bolestima poput leukemije, vrste raka krvi.
A kada su miševima u laboratoriji ubrizgane matične ćelije iz ljudske krvi, pokazalo se da su ćelije dobre u stvaranju crvenih krvnih zrnaca – što je pozitivan znak, dodao je dr. Enkabo.
Istraživanje, objavljeno u časopisu Blood, sprovedeno je u saradnji sa naučnicima iz Hajdelberga i uz pomoć centra za davanje krvi nemačkog Crvenog krsta.
Međutim, rezultati ne dokazuju da davanje krvi smanjuje šanse za razvoj ranih mutacija raka krvi.
Istraživački tim sada planira analizirati krv mnogo većeg broja ljudi, uključujući žene.
Trenutna otkrića podsećaju na to da male, svakodnevne stvari – kako se čovekovo okruženje menja – kao i njihova starost, utiču na njihova tkiva i krv, menjajući matične ćelije, rekao je dr. Enkabo.
Zašto je davanje krvi važno?
Redovno davanje krvi spasava živote i osigurava dostupnost krvi kad god i gde god je potrebna. Donirana krv ili njene komponente koriste se u lečenju različitih zdravstvenih stanja, poput anemije, raka i poremećaja krvi.
Bez obzira na to da li prvi put dajete krv ili ste redovan davalac, lekar će proceniti da li možete bezbedno da donirate krv.
Pre samog davanja, biće vam postavljena pitanja o vašem zdravstvenom stanju, lekovima koje uzimate, načinu života i eventualnim nedavnim putovanjima. Na primer, mogu vas pitati da li ste nedavno boravili u području gde je malarija česta.
Ova pitanja su neophodna kako bi se zaštitilo vaše zdravlje i sigurnost primaoca krvi. Na osnovu vaših odgovora, biće vam rečeno da li možete dati krv i, ako trenutno ne možete, kada biste mogli ponovo pokušati.
