Kako bi nas pamćenje duže služilo, neurolozi savetuju da se pridržavamo određenih pravila. Da li ste znali da postoje vežbe i za mozak?
Trening za moždane vijuge osmislio je eurobiolog Maning Rubin uz pomoć Lorensa Katsa i dao mu naziv neurobik. Ova metoda vežbanja mozga utemeljena na jedinstvenim i nerutinskim načinima razmišljanja i kretanja i njihovu delovanju na mozak. Principi ove metode obajvljeni su prvi put u knjizi “Održite mozak živim”, 1998. godine.
Redovno vežbanje neurobika može da osnaži mozak, popraviti raspoloženje i pamćenje i promieni pogled na svet.
Jačanje neurona
Rutinske aktivnosti, poput ustaljenog jutarnjeg rituala, odlaska na posao istim putem i slično, postaju toliko automatske da od mozga zahtevaju sve manji angažman. Iznenadne, neočekivane aktivnosti sa druge strane proizvode više neuroprenosnika i snažnije utiču na menjanje i jačanje neurona.
Komunikacija između neurona kompleksna je i odvija se brzinom svetlosti. Što su te stanice aktivnije, to postaju snažnije. Neuronima je za rad potreban kiseonik, glukoza ili ketoni.
Područja mozga aktiviramo interakcijom sa onim što nas okružuje na fizičkom nivou, dubokim razmišljanjem, učenjem i vizualizacijom. Proces stvaranja novih neurona nazivamo neurogeneza.
Što je više aktivnosti u određenim stanicama mozga, to će biti više neurogeneze u različitim nervnim završetcima koji su uključeni u proces.
Nužno je pokrenuti telo na neuobičajen način kako bismo stimulisali mozak i fizički i mentalno. I to treba činiti redovno. Tu na scenu stupa neurobik koji pruža mozgu neočekivane podsticaje i iskustva kombinujući fizičke, mentalne i emocionalne aktivnosti.
Nove mreže
Takva nova iskustva podstiču neurone da se uključe i stvaraju nove puteve komunikacije, što od njih zahteva da formiraju nove nervne mreže i ojačaju one slabije.
Ako ih kontinuirano izazivaju, poboljšava se funkcionisanje mozga i nervnog sastava, pa smanjuju uticaj starenja mozga.
Trudite se da barem neke od ovih vežbi raditi svaki dan kako biste poboljšali raspoloženje, pamćenje, sposobnost učenja i ukupni kvalitetu života.
Dobro je poslušati i ove savete: okružite se predmetima u različitim bojama, rešavajte enigmatiku, hodajte bosi, upijajte podražaje iz okoline, probajte neko novo jelo ili neku novu namirnicu, smejte se, pronađite novi hobi ili preuredite stan.
Praktikovanjem ovih vežbi stimulišete neurone na rad i kreativnost.
1. Novčići u džepu
U džep stavite nekoliko novčića, zatim posegnite za njima, opipajte ih i osetite. Bez gledanja pokušajte da prepoznate o kojem se novčiću radi, zatim izvadite kovanicu i proverite. Vežba razvija čulo dodira.
2. Zatvorite oči
Zatvorenih očiju polako hodajte stanom pokušavajući da se setite kako prostor izgleda. Ovim potezom menjate rutinu i proveravate pamćenje na potpuno nov način.
3. Smislite tekst
Upalite televizor i gledajte neku emisiju, ali bez tona. Prateći radnju, zamislite razgovor učesnika. Tako testirate svoju maštovitost i kreativnost.
4. Čitajte nešto novo
Činite stvari koje mijenjaju vaš uobičajeni obrazac razmišljanja. Ako volite da čitate magazine o kuvanju, ona za promenu pokušajte da čitati one o putovanjima. To će usmeriti mozak na drugačiji način razmišljanja.
5. Promenite rutu
Pokušajte na posao da odete drugim putem od uobičajenog koji znate napamet. Kada promenite rutinu, dodatno ćete zaposliti mozak.
6. Slabija ruka
Pišite nedominantnom rukom, ceo dan ili čak celu nedelju, kad god trebate nešto zapisati, učinite to levom rukom ako ste dešnjak odnosno desnom ako ste levak. Pokušajte nedominantnom rukom da operete i zube. Ovom vežbom aktivirate i delove mozga koje inače ne uključujete u obavljanje zadataka.
7. Izoštrite njuh
Za ovu vam vežbu će vam trebati desetak tegli sa začinima. Pokušajte da ih prepoznate samo mirisanjem, bez gledanja.
