Namirnice iz kućne ostave i osnovna sredstva za čišćenje mogu pomoći u kontroli štetočina, ali ne deluju sva na isti način niti ciljaju iste vrste insekata. Kada je reč o soli, i kuhinjska so i Epsom so imaju svoju ulogu u odbijanju štetočina sa mekim egzoskeletom.
Stručnjaci za kontrolu štetočina su otkrili za sajt Martha Stewart kako so funkcioniše, na koje štetočine deluje i kako je bezbedno primeniti u zatvorenom i na otvorenom prostoru. Iako so nije potpuno rešenje za kontrolu štetočina, može poslužiti kao privremena mera dok ne kontaktirate profesionalnu službu za dezinsekciju ili ako nema ozbiljne infestacije.
Kako so odbija štetočine
Određeni kućni proizvodi mogu pomoći u odbijanju štetočina, a u nekim situacijama i so je jedan od njih. Prema Džimu Makheilu, predsedniku kompanije ,,JP McHale Pest Management“, so može delovati kao iritant ili sredstvo koje ubija kontaktom štetočine sa mekim egzoskeletom. Kada ove štetočine dođu u kontakt sa solju, one se dehidriraju, postaju pod stresom i na kraju uginu.
Druge puzajuće štetočine takođe mogu biti iritirane solju i izbegavati prelazak preko barijere od soli, iako je takvu barijeru potrebno redovno obnavljati, dodaje Makheil.
Iako so može pomoći u odbijanju određenih štetočina, ona može i oštetiti travnjake, ukrasne biljke i zemljište ako se koristi nepravilno. Takođe može ostaviti sluzav ostatak nakon što puževi i puževi golaći uginu usled dehidratacije, kaže Isak Rokvel, entomolog iz kompanije ,,Aptive Pest Control“.
Štetočine koje su najosetljivije na so
Nisu sve štetočine podjednako osetljive na so. Štetočine sa mekim egzoskeletom, kao što su puževi, puževi golaći i radnička kasta podzemnih termita, podložnije su delovanju soli, kaže Makheil.
Ipak, so deluje samo u određenoj meri, kaže Rokvel. Može pomoći u kontroli puževa i puževa golaća, ali ne bi trebalo da bude primarni metod njihovog suzbijanja.
Kako koristiti so za odbijanje štetočina
Postoje dva glavna načina primene soli za odbijanje štetočina: u unutrašnjim i spoljašnjim prostorima.
Primena u unutrašnjem prostoru
Za unutrašnju primenu, napravite rastvor od 1 šolje vode i 2 kašike morske ili kuhinjske soli. Makheil predlaže da se rastvor sipa u bocu sa raspršivačem radi lakše upotrebe. Prskajte ulazne tačke u domu kako biste odbili ili dehidrirali ciljane štetočine. „Granulisana so može se staviti u pukotine, spojeve i duž puteva kretanja štetočina“, dodaje on.
Pored nanošenja rastvora na ulaznim tačkama, Rokvel preporučuje da se koristi kanta ili posuda sa slojem soli na dnu, u koju se ručno ili pomoću mrežice uklanjaju puževi i puževi golaći iz doma. Direktan kontakt sa solju dovodi do njihove dehidratacije i uginuća.
Primena na otvorenom prostoru
Ako se so koristi spolja oko kuće, treba biti veoma oprezan, upozoravaju Rokvel i Makheil. Oprezna upotreba Epsom soli oko biljaka gde su prisutni puževi i puževi golaći može pomoći da se njihova aktivnost smanji pre nego što uđu u kuću. Takođe može obezbediti hranljive materije biljkama, kaže Makheil. Međutim, nepravilna primena može oštetiti zemljište, biljke i poremetiti važne hranljive sastojke u zemljištu.
