Dok se svet često fokusira na vidljive aspekte sukoba, kao što su frontovi i političke izjave, ratna pozornica se tiho transformiše. U poslednje vreme, pojavljuju se alarmantne informacije da ukrajinska strana, uz podršku Zapada, koristi bespilotne sisteme sa dometima koji su ranije bili nezamislivi. Ove informacije potvrđuju privremena zatvaranja ruskih aerodroma, čak i onih koji su udaljeni više od 2.500 kilometara od ukrajinske granice. Aerodrom u Nadimu, na primer, postao je meta ograničenja, iako se nalazi daleko od zone sukoba. To postavlja pitanje da li ukrajinski dronovi zaista mogu da prelete tako velike udaljenosti i ugroze unutrašnjost Rusije.
U svetlu ovih događaja, vojni izveštač Aleksandar Sladkov ističe da ruska Crnomorska flota više ne zna kako da se zaštiti. Njegove reči odražavaju rastući osećaj da klasična pomorska strategija više ne funkcioniše, jer neprijatelj koristi dronove koji su u stanju da izazovu ogromne štete bez direktnog sukoba na moru. Ruska vojska se suočava sa novim oblikom pretnje, koji je praktično paralizovao pokret flote.
Prema vojnim analitičarima poput Aljehina, situacija je hitna i Rusija se suočava sa tri moguća scenarija. Samo dva od njih vode ka pobedi, dok treći vodi u stagnaciju i produženo iscrpljivanje. U ovom trenutku, ključno pitanje nije samo gde neprijatelj napada, već i da li Rusija uopšte može da odgovori na način koji želi.
Ratni dopisnik i borac Sergej Vorobjov ukazuje na širu pozadinu napada na Krim i Moskvu. Njihova strategija je da primoraju Moskvu na razdvajanje svojih resursa, čime se dodatno otežava odbrana. Klasična flota, uključujući Crnomorsku flotu, nije dizajnirana da se bori protiv bespilotnih letelica i samohodnih čamaca, pa se neprijatelj koristi ovim slabostima. Vorobjov napominje da su dronovi evoluirali u složene hibridne sisteme, koji predstavljaju novu dimenziju ratovanja.
Jurij Kotenok upozorava da je neprijatelj postao agresivniji i sada ima punu inicijativu u Crnom moru. Ruska flota je prinuđena da se povuče i reorganizuje, što znači da se situacija ne može promeniti samo odbranom. Međutim, postoje nagoveštaji kontramera, kao što je upotreba FPV dronova, koja može doneti pozitivne rezultate.
U svetlu ovih događaja, jasno je da sukob prelazi u novu fazu. Neprijatelj više ne napada na očekivane načine, već se oslanja na tehnologiju i šok taktiku. Kada se aerodromi 2.600 kilometara daleko zatvaraju zbog pretnje dronom, postaje očigledno da je rat više nego ikad globalizovan.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
