Na snimku zabeleženom dronom, vidi se kako četvorica ukrajinskih vojnika izlaze iz porušene kuće u selu Pjatihatki, na jugu Ukrajine. Jedan od njih podiže ruke u znak predaje, a svi ubrzo ležu licem prema zemlji, u travu. Naoružani ruski vojnici stoje iznad njih.
Scenu su zabeležila dva drona – jedan ukrajinski, drugi ruski. Uporedna analiza snimaka, koju je obavio Associated Press, otkriva potresnu razliku: na ruskom snimku zarobljenici su još živi, dok ukrajinski prikazuje njihovu brutalnu egzekuciju iz neposredne blizine.
Prema analizi britanskog Centra za informacijske istrage (CIR), ruski vojnici su, nakon kratkog zadržavanja i radio komunikacije, pucali u leđa svakom od četvorice zarobljenika. Nasilje je bilo toliko ekstremno da je jednom od njih glava bila potpuno raznesena.
„Ovo je jedan od najočiglednijih slučajeva koje smo analizirali. Nije reč o borbenom sukobu, već o nezakonitoj egzekuciji,“ izjavio je Rolo Kolins iz CIR-a.
Incident se, prema informacijama evropskih vojnih zvaničnika, dogodio 13. marta. Dva dana ranije, ruski vojnici su na društvenim mrežama objavili snimak podizanja zastave u ruševinama Pjatihatkija, u oblasti Zaporožja.
Na ruskom videu vidi se trenutak kada eksplozivni dron ulazi u kuću, a zatim kako zarobljenici izlaze i ležu na tlo. Ukrajinski snimak, međutim, pokazuje kako ruski vojnici najpre pregledavaju Ukrajince, nakon čega dolaze još dvojica, sledi kratka komunikacija, pa zatim – egzekucija. Trojica vojnika pucaju jedan po jedan u leđa i glave zarobljenih, metodično ih ubijajući.
Redakcija „Alo!“ nije mogla nezavisno da potvrdi autentičnost snimaka.
Ukrajinska 128. brigada planinskih snaga, koja je zabeležila incident, nije želela da komentariše, budući da je u toku zvanična istraga. Ukrajinska bezbednosna služba potvrdila je za AP da se slučaj vodi kao mogući ratni zločin.
Podaci ukrajinskih vlasti govore da su ruske snage od početka invazije pogubile najmanje 245 ukrajinskih ratnih zarobljenika. Tužioci smatraju da ovakvi incidenti nisu izolovani, već deo šire, sistemske prakse podržane od strane najviših nivoa vlasti u Moskvi.
„To je državna politika koju podržava ruski politički vrh,“ rekao je Jurij Bjelousov, šef odeljenja za ratne zločine pri ukrajinskom tužilaštvu.
Kremlj, međutim, negira postojanje takve politike. Portparol Dmitrij Peskov izjavio je da Rusija postupa u skladu s međunarodnim pravom, ponavljajući tvrdnje da su zločini u Buči bili „inscenirani“.
Klima nekažnjivosti i opadajuća međunarodna podrška
Posmatrači Ujedinjenih nacija dokumentovali su 91 slučaj egzekucije ukrajinskih ratnih zarobljenika od avgusta 2024. Za isto razdoblje, zabeležen je jedan slučaj ubistva ruskog zarobljenika od strane ukrajinskih snaga.
Liderka UN-ove posmatračke misije, Daniel Bel, upozorila je da u Rusiji vlada atmosfera nekažnjivosti. Zakoni štite vojnike od krivične odgovornosti, dok visoki zvaničnici otvoreno pozivaju na mučenja i pogubljenja, a zabeleženi su i brojni slučajevi u kojima su sami vojnici objavljivali snimke zločina.
„Jezik dehumanizacije, amnestije i pozivi na nasilje preko društvenih mreža doprinose ambijentu u kojem ovakvi zločini postaju svakodnevni,“ izjavila je Bel.
Ukrajinski tužioci trenutno istražuju preko 157.000 mogućih ratnih zločina. Međutim, sve slabija međunarodna podrška otežava njihov rad. Prema izveštaju AP-a, administracija američkog predsednika Donalda Trampa znatno je smanjila finansiranje organizacija koje se bave dokumentovanjem ovih zločina, uključujući i Helsinšku uniju za ljudska prava.
„Bez odgovornosti nema ni trajnog mira. U to moramo ulagati odmah,“ poručio je Kristofer Hejl, međunarodni pravni stručnjak koji je učestvovao u suđenjima za ratne zločine u Kambodži i Ukrajini.
Uprkos svim izazovima, Ukrajina ostaje odlučna da dokumentuje zločine i traži pravdu. No, s obzirom na sve slabiju političku volju i rastuću globalnu indiferentnost, ostaje pitanje – hoće li najodgovorniji ikada stati pred lice pravde.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
